Bežim od života, pratite me

31. Opet sam ja problem?

Ja: Idemo mali.

Relja: Aaa ne, sori ribo. Ja idem kod moje Tamare. Mada me ni ona u zadnje vreme neće. Naljutila se na mene. - ustao je i zateturao se.

Ja: Stani bre. Neću da te nosim na duši, polako. - prebacio je ruku preko mog ramena, tako da smo se lagano dogegali do jebenog taksija. Seli smo i krenuli kod njega kući. Mora da se otrezni, spakuje i nacrta ispred škole za 3 sata.

Sedeli smo u mrtvoj tišini, dok je taksista proveravao situaciju preko retrovizora, na svakih pet minuta. Relja se iz čista mira cimnuo i okrenuo ka meni.

Umorno sam ga podizanjem obrva pitala koji mu je sad Đavo.

Relja: Tamara?

Ja: Hm?

Relja: Pomislio sam da si neko drugi i razmišljao kako da pobegnem iz ove situacije. - promumlao je i umorno se nasmejao.

I ja sam se tiho nasmejala, jer mi je pregotivno da je mrtav pijan razmišljao o meni i pazio da me ne "prevari". Iako nismo zajedno i teoretski to ne bi bila...-  Relja je prekinuo tišinu i razmišljanja u mojoj glavi.

Relja: Ćutao sam, jer sam znao da ćeš otići čim saznaš. Znao sam. A nisam hteo... Hteo sam da.. - glas mu je bio sve dublji i tiši. Zaspao je.

I šta ja sad da radim sa njim? Stigli smo i moram da ga probudim.

Relja: Ne spavam, ne smaraj Sanja. - rekao je mrzovoljno i izašao iz taksija.

Sanja? Ko je Sanja? Zadaviću ga. Ostaviću ga na trotoaru da ga štiklama od 15cm gaze prostitutke kad krenu u zoru sa posla.

Relja: Sanja je ovaj...

Ja: Ne zanima me. Nebitno.

Ušli smo u stan i završili u njegovoj sobi.

Ja: Mali, podhitno dođi sebi. Idi da se istuširaš, spakuješ, dođeš sebi i crtaj se ispred škole za dva i po' sata. Motor ti je na parkingu lokala.

Okrenula sam se i krenula ka vratima, kad me je stegao za zglob.

Ja: Šta je Relja? - rekla sam već krajnje očajno.

Relja: Nemoj da ideš.

Ja: Relja..

Relja: Nema logike da ideš kući sad. Sačekaj me, pa krećemo zajedno. - već je  delovao trzno.

Ja: Ok.

On je otišao, a ja sam se stropoštala na krevet. Iskoristila sam vreme i objavila sliku sa Ivanom na instagram, tagovajući ga na njoj. Svakako nećemo da izostavimo posao.

Pištolj sam malčice izvukla tako da me ne pritiska. Naslonila sam se na deo zida iznad kreveta i kapci su mi odjednom postali previše teški.

________________________________________

Relja pov.

Nazvao sam je Sanja. Realno, previše mirno je odreagovala na to. A jadna, ko zna kakva priča joj se razvila u glavi. Haha čudo da me nije ubila.

Kad bi znala ko je Sanja...

Izašao sam u peškiru iz kupatila i krenuo ka svojoj sobi. Ona sigurno nije tamo. Ne bi me čudilo da ima neku fobiju od mog kreveta. Mislim, sa obzirom na to koliko beži od svega toga...

Ušao sam u sobu i odmah prišao ormanu. Okrenuo se za svaki slučaj i video Tamaru na krevetu. Spavala je, inače bi verovatno već bila u bekstvu.

Presvukao sam se, u sportsku torbu spakovao nekoliko trenerki, majica, punjač i još par stvari. Imamo još sat i po'. Legao sam pored nje, na šta je ona premestila svoju glavu na moje rame i ruku preko mog struka. Pištolj joj je virio iz farmerki. Ovo sve mi je toliko novo i neobično. Ludača! Spava sa jebenim pištoljem. Zašto? Napašću je u međuvremenu? Koji k? Gde je cilj svega, ako mi ne veruje?