Bežim od života, pratite me

45. Dolaziš sama ili treba da dođem po tebe?

- poruka -

Viđen je u ženskom wc-u, sad je u sobi 341.

Ja: Tražio te je, sad je u sobi. Oni kreću za...- pogledao sam na ručni sat - sat vremena. Verovatno se sprema.

Tamara: Otišla sam. Duguješ mi cigaru. - okrenula se i samo odšetala.

Ova plavuša će me ubiti.

Tamara pov.

Huh! Poludeću jebeno.

Vraćaju mi se sve scene od malopre, njegove ruke na meni, pa onaj zagrljaj sa kojim sam se izvukla iz neprijatne situacije. Nisam ovisna o cigarama, stvarno nisam. Samo me čitava atmosfera i on koji puši, vuče da i sama zapalim.

Više ti šteti ovisnost o njemu, ali ajde...

Slažem se.

Popela sam se do naše sobe i stvarno zatekla polugolog Ivana koji se svečano sprema za kupovinu suvenira i razgledanja oblikovanih stena. Oko njega su kao majmuni u kavezu, sa kreveta na sprat visili Miloš, Kristijan i Luka.

Zapanjeno sam ih posmatrala sa praga vrata i prikupljala njihovu pažnju.

Kristijan: Uđi, ne ujedamo.

Ja: Sigurno? - dodala sam nasmejano i zatvorila vrata za sobom.

Ivan: A nećemo jako.

Uf i sad ja treba da se ložim na ovo? Prostrelila sam ga i uputila mu onaj kao postiđeni pogled. Na to je namignuo i stavio smirk na svoju retardiranu facu.

Ja: Ako ti tako kažeš..

Kristijan: Vidiš Luka, mi definitivno radimo nešto pogrešno. Pogledaj kako je Ivan skinuo Krstićevu ribu za dan.

Ja: Molim?

Miloš: Tako se priča.

Ja: Eh pa žao mi je, ja sam u srodstvu sa njim. - tenzija je rasla, sve glasnije i nervoznije smo odgovarali.

Luka: Pa dobro možda niste oficijalno u vezi.

Bila je odlična prilika da pustim povoljan trač i da poguram Ivana.

Ja: Ja sam zaljubljena u Ivana. - tenzija je dostigla vrh, izgledalo je kao da mi je to mahinalno izletelo.

Tišina je zavladala. Razrogačili su oči, a vilice su im skoro dodirivale pod. U istom trenutku uleće i razredna.

Odličan tajming Milena!

Razredna: Gori ste od dece, rekla sam da izađete za 5 minuta. Šta buljite tako, izlazite napolje.

Svi su poustajali i kao teletabisi jedan iza drugog izašli iz sobe bez reči.

Razredna: I? Kako se snalazite sa Tamar...- bilo je zadnje što sam čula pre nego što su se vrata zatvorila.

Da pa ja sam problem, mene treba izdržati! Strašno!

Neću da gubim vreme, odmah počinjem sa učenjem. U sobi nema stolova, a ako legnem zaspaću.
Uzela sam knjigu iz biologije, započeti sastav iz nemačkog, matematiku i krenula u praznu zastakljenu salu za ručak. Jedina dobra stvar je ovde definivno. Sela sam u ćošak, tako da imam direktan pogled na ulaz.
Volim biologiju, oduvek sam želela da budem veterinar ili anesteziolog. Ali jbg, vidi me sad. Glavni cilj mi je da preko Ivana dođem do dilera, da ne padnem da Reljine fore i održim obećanje koje sam dala mami. Kakva perspektiva, divno!

Nema šanse da se skoncentrišem sa saznanjem da je on sprat iznad mene i da smo potpuno sami.

Pa da, pored njega će ti biti mnogo bolje. Koncentracija na max.