Bežim od života, pratite me

19. Ne možemo više ovako

Naslonio se na mene, ne ostavljajući ni trunku prostora između nas i svojim rukama zarobio moje iznad.

Relja: Ne možemo više ovako. - rekao je disajući mi u vrat.

Svojim dahom mi je ježio kožu, dok mi je na neki nerealan način mirisao vrat. Ometao mi je jebeno disanje, a ništa osim razmenjivanja kiseonika i ugljen-dioksida, nije radio.

Ja: Misliš? - rekla sam sa ono malo vazduha koje sam prikupila. U mom retoričkom pitanju jasno se primetio sarkazam propraćen osmehom.

Relja je spustio svoje usne na žilu mog vrata, koja je poludela na dodir sa njegovom kožom. Čim je osetio koliko pulsira podigao je uglove usana u mali osmeh, neodvajajući ih.

Relja: Mhm.

Njegovo mumlanje je zavibriralo na mojoj koži i probudilo svaki nerv u mom telu.

Ja: Relja. - u trenutku kad sam izgovorila njegovo ime, on je polako poljubio i ugrizao mesto na kom je držao usne. Tako da moje "Relja", usled užitka, nije zvučalo kao opomena, već kao uzdah, na šta je on ponovo razvukao svoje usne u osmeh.

Relja: Molim srećo? - oboje smo pričali polako i opušteno, kao da smo na teškim drogama. Odvojio je usne samo toliko da razgovetno izgovori reči, a onda ih odmah ponovo vratio na moj vrat.

Ja: Prestani!

Relja se nasmejao i podigao glavu u ravnu sa mojom, te me provokativno pogledao u oči.

Relja: Sigurno želiš to?

Ja: Izluđuješ me. - odgovorila sam nesvesno.

Relja: A kako ćeš onda da ostaneš verna onom narkomančiću?- rekao je sa prezirom u glasu.

Ja: Manipulišeš li ti mene upravo, služeći se našom "privlačnošću" ?

Relja: Pre bih rekao da uživam u ovim, vrlo retkim trenutcima u kojima si prepuštena.

Nedozvoljavjući mi da se odbranim od njegove izjave, spustio je usne na moj obraz i odmakao se. Okrenuo se i u kuhinji napunio sebi čašu vode. Pošla sam za njim.

Ja: Idem kući. Moram da se pripremim za sutra. (PS: suspendovani su još dva dana)

Relja: Suspendovani smo, zašto ne ostaneš ovde? Mislim, sad kad smo ustanovili da nećeš ništa ozbiljno sa pederčićem. - izgovorio je ponosno.

Ja: Dejan će da me izbaci iz kuće. - rekla sam sa osmehom.

Relja: Još bolje, onda ćeš da živiš kod mene.

Ja: Maloletna sam, moram da živim sa starateljom.

Relja: Znam. Zar to ne znači da bi mene mogli da uhapse i proglase pedofilom? - rekao je opušteno, više kao fun fact.

Ja: Ne, ne bi, jer je za to potrebno da se "nešto" desi i to toliko puta, dok nas neko ne prijavi..- okrenula sam se ka izlazu, osećajući se kao krivac, zbog koga bi ga uhapsili.

On me je stigao i zagrlio s' leđa. Spustio je glavu na moje rame...

Relja: Ne cimam se oko hapšenja i ne budi tužna, desiće se to "nešto" i to i nakon što nas neko prijavi. - rekao je šaljivo, ali i bezobrazno.

Ja: Odvratan si, znaš li? - nasmejala sam se.

Proizveo je jedno "mhm" i poljubio me u vrat. Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja i obukla jaknu. Kratko sam ga zagrlila i otišla. Izašla sam iz njegovog stana i sela na stepenice.