Bežim od života, pratite me

15. Kuku meni sa tobom

Relja ili Krstić?
Neki jasan odgovor na ovo pitanje baš i nemam. Jednostavno se osećam bolje pored Relje. Relja je ozbiljniji, zna kada sa se šali, kada da bude ozbiljan. On me brani, ali opet ne čini da se osećam slabijom zbog toga. Da ne spominjem "hemiju"- što bi Ksenija rekla.

Krstić je previše detinjast, traži zabavu, naivne devojke... Relja mi je partner, a Krstić bi mogao da bude samo dečko, jer nije sposoban ni za šta. Ma da je sve to nebitno, jer jedina veza koja mi treba je "veza"- u smislu doušnika.

Ne mislite da sam lakoverna ili naivna. Krstić u principu ništa ne zna o meni, ali opet nisam ostavila utisak da krijem nešto. Odnos između Relje i mene je dosta čudan, jer imamo isti cilj, oboje smo sposobni za ovaj posao, ali kako i on kaže trebaju nam pravila. Iako ga jedva poznajem imam mnogo poverenja u njega. Ne znam zašto, možda grešim, ali o tome ću da razmišljam kasnije. Da se mi razumemo - ne želim ništa sa Krstićem, niti sam htela. Kao i njemu i meni su oni naši susreti bili samo zabava.

Dok sam dolazila do ovog zaključka, oblačila sam se, tako da sam sad tuto-kompleto gotova. Nabacila sam ranac na jedno rame i krenula ka izlazu. Stala sam pred vrata stana i dozivala Relju.

Ja: Da li je moguće da ja čekam tebe gospodine?

U roku od sekunde Relja se pojavio ispred mene sa sivom trenerkom, crnim duksem i ključevima.

On: Ja sam tebe čekao gospođice i prekini da me gledaš tako.

Šta tripuje on?

Ja: A kako ja to tebe gledam? - pitala sam sa podignutom obrvom.

On: Ne provociraj ako nisi spremna.

Ne, on apsolutno nije normalan, ali neka mu taj tripić. Muško je to, pfff.

Ja: Ne budi moron i kreni već jednom.

Momentalno sam se posramila. Svo crvenilo mi je poletelo u obraze, kao penzioneri u maxi. (Lidl, pardon)

Ko je on bre da me posrami?

Grčki Bog helou.

Ništa nije rekao na moju odbranu, samo se nasmejao i izašao napolje.

Istrčala sam i opkoračila motor na kom je on već sedeo. Slika njega na mom omiljenom motoru. Ništa neću reći, sve vam je jasno. Ali to ništa ne mora da znači, možda je zato nesposoban ili glup. Zar ne?

Ne.

Obmotala sam ruke oko njegovog struka.

Ja: Smeta ti?

On: Ne. Valjda ću moći da se koncentrišem.- promumljao je.

Ja: Molim?

On: Valjda ću moći da se koncentrišem. - rekao je sada već dosta glasnije.

Ja: Ma daj, ni Krstic se ne gubi na ovakva sranja.

Odjednom je skrenuo sa puta i stao po strani. Ustao je sa sa svog sedišta i okrenuo se ka meni.

On: Kao prvo: prekini da me porediš sa drugim likovima. Drugo: Krstić samo želi da spava sa tobom, shvati to više. Treće: Ako mi prijaju tvoje ruke oko struka, to ne znači da sam napaljeni majmun, ok?

Ja: Krstić mi se stalno mota po glavi, jer ne kapiram zašto više volim da budem pored tebe nego pored njega. Zato vas poredim. Nadam se da si zadovoljan odgovorom, jer sam se upravo ispuštala najstrašnije.

On: Kuku meni sa tobom Tamarice moja. Zašto ne kažeš šta te muči, hm? - rekao je više nekako šaljivo, sa ogromnim, dečijim osmehom.

Ja: Ajde, ajde lepo moje, sedi na to motorče i vozi.

On: Motorče? Znaš li ti šta je to pod tobom?

Ja: Naravno da znam.

Skocila sam sa motora i skinula kacigu. Osmotrila sam ga i u secundi sam znala o kom motoru je reč.

Ja: Kawasaki Ninja h2r, jedan od mojih omiljenih. On nije street legal, tkd si sigurno morao da mu dograđuješ delove. - stavila sam kacigu i sela na moje mesto, čekajuci da se on opasulji.

On: Znaš da voziš?

Ja: Ne.

On: Želiš da naučiš?

Ja: Više nego išta.

On: Naučiću te.

Ja: Ozbiljno?

On: Zašto da ne. - rekao je sedajući na svoje mesto.

Pokušavala sam da prikrijem oduševljenje, ali mi je zapravo bilo jako drago.
Relja vozi mnogo brže i slobodnije nego Krstić.

Ja: I šta tražiš zauzvrat?

On: Ne znam još, smisliću.

Tu se naša mala konverzacija završila. Uživala sam u adrenalinu i dozi sreće, dok je jurio kroz ove dosadne ulice. Vozila sam se i pre, ali ovo je drugačije. Ne znam kako da objasnim. Elem, bilo kako bilo, setila sam se da se nismo dogovorili oko ulazka u školu.

Ja: Kako ulazimo? Zajedno ćemo privući previše pažnje?

On: Šta nas boli k...? Nek se iscimaju malo.

Ja: Jeste, pa da me proglase tvojom kurvom.

On: Niko nije slep, da si kurva to bi se videlo. A i uostalom većina te se već plaši i poštuje te, tkd opušteno.

Ja: Odkud ti to da me se plaše?

On: Primetili su da se vrtiš oko nas. Čak si me ujela, a nisi dobila kaznu za to. Zbunjeni su.

Ja: Da, da mnogo si ti opasan. A gde je zaglavila ta tvoja kazna, evo ja čekam? - rekla sam tiše, a on se samo nasmejao.

Konačno smo stigli ispred škole, te sam ja prva sišla sa motora, skinula kacigu i sačekala ga. Tako da smo zajedno krenuli ka ulazu.

__________________________

Ceo dan se ništa spec nije desilo, osim što su me apsolutno sve vreme pratili pogledima i vrv pokušavali da shvate šta se dešava između Relje i mene. Ispratila sam to malo časova na koje smo stigli i krenula kući.

Izašla sam iz škole, nekako ni skenjana ni srećna, negde između. Relju nisam primetila od kad smo došli, ma da je Laura rekla da ga je videla i da je bio na skoro svim njenim časovima. Stvarno ne znam šta mi je danas, umorna sam valjda idk. Sutra uveče treba da se vidim sa njim zbog posla. Ovo je zapravo dosta brzo proletelo. Ta njegova ponuda, pa "suzbijanje privlačnosti"....zapravo tek sad kapiram da uopšte nisam racionalno i lepo, na miru razmislila o saradnji, možda je to glupost. Možda me zajebe i posle će mi Đavo biti kriv. Možda je to neka nova mafijaška taktika-pošalji jadnoj devojci grčkog Boga, da se sruši čim ga vidi. Moram da razmotrim sve ponovo, jer mi je on bukvalno smućkao planove.

Stigla sam kući, jela i uzela da učim. Koja ironija, zar ne? Oko škole se cimam iz dva razloga, tri zapravo. Prvo neću da razočaram kevu, sestru, Kseniju i sve njih. Drugo: ne želim da Dejan ili bilo ko sa te strane može da mi prigovori oko škole. A treći razlog je naravno vezan za kriminal, odnosno, služi mi trenutno kao pokriće.

Nadam se da vam se svidelo, dodala sam malčice neke "romantičice" čisto da malo oživi ovaj pomalo dosadan deo.