Bežim od života, pratite me

14. Gde si ti pošla sa tim?

Otvaram oči, razmatram okolinu. Nisam kod Dejana? Okrenem se i pored sebe vidim Relju. Ne znam šta mi je sinoć bilo da legnem pored njega. Opet je bez majice... Sela sam na krevet pored njega i posmatrala ga. Obično su ljudi mirni i opušteni dok spavaju. On naprotiv, on konstantno izgleda napeto.

Relja POV.
Osetim nečiju prisutnost i lagano otvaram oči. Pored mene sedi ni više ni manje no nenaspavana Tamara. Gleda kroz mene. Potpuno pogubljena u svojim mislima. Uopšte me ne primećuje. Ne znam šta da mislim. Mislim glupača je ona, ali mi je mnogo prijatno u njenom prisustvu.

Mislim da su te tvoji hormoni već odavno odali.

Ja za nju nisam vezan na takav način, tako da se komentator moli da prestane da sere. Hvala.

Dok se ja svađam sa sobom, shvatim da nje nema. Ustao sam sa kauča i krenuo ka kuhinji. Čekam da mi onako luda samo iskoči od nekud. Koračam tiho i začujem buku u kuhinji. Ulazim i sudaram se sa Tamarom koja radi šta? Izlazi sa punom čašom vode.

Ona: Ju!

Polako je podigla pogled na moje oči i nasmejala se nešto u fazonu: "znam da sam najebala". Podigao sam obrvu, očekivajući objašnjenje.

Ona: Pa u principu cilj dostignut.

Očima je pokazala na moj...na mene celog realno, jer me je gospođica pri sudaranju polila vodom.

Ja: Kakav cilj? Gde si ti pošla sa tim?

Ona: Da te probudim?- nasmejala se nevino - No kako si već budan...plan mi je propao.

Tamara POV
Prošla sam pored njega, tutkajući mu skoro praznu čašu u ruke.
Trenutno nemam nikakav osećaj, nikakvu reakciju, nikakvo mišljenje, jednostavno sam baš skenjana, a zašto? E pa to ni sama ne znam.
Stojim upravo na sred hodnika između kuhinje i dnevne kao izgubljena mačka i razmišljanjam.

On: Ako požurimo stižemo na drugi čas, hajde!

Ja: Od kad je tebe briga za časove? Ja sam stvarno mislila da si ti ovo baš ozbiljno shvatio. - iznenada mi je prišao i to ljut.

On: Prvo: nije mi stalo ni do časova ni do bilo koga iz škole. Drugo: ja hoću da dostignem svoj cilj, ali mi možemo da funkcionišemo tek kad steknemo poverenje, naučimo da obuzdamo privlačnost i ljubomoru među nama i postavimo nekoliko pravila. Tek tada mi možemo da uspemo zajedno. Razmisli o tome, a sada se oblači, uzmi ranac i krećemo u školu.

Ostala sam nema. Ućutala sam i samo ga skamenjeno gledala. Rekla bih mu svašta, ali znamo oboje da je u pravu.
Stajao mi je baš blizu, tako da nam se dah mešao. Disao je brzo, isprekidano, iznervirano.

On: Nisam morao da se derem, ali jebiga. - gledao me je direktno u oči - tražio je reakciju, dok sam ga ja samo hladno gledala.

Ja: Isprovocirala sam te. U pravu si što se tiče pravila, ali ja nemam problema sa "privlačnosti" među nama.
Prstima sam napravila vazdušne navodnike na: "privlačnosti".

Odjednom me je uhvatio za struk i povukao na sebe, tako da su nam se kukovi sudarili. Strujni udari, vama nije jasno. Slučajno sam izvila vrat na pozadi, a on je iskoristio taj delić sekunde i poljubio mi žilu na vratu. (ćutaću, sve vam je jasno) Od toga sam se naježila,  jer je to jelte normalna reakcija na ovakav gest ovakve osobe.
Da ne bih ispala još veća budala nego što jesam, brzo sam zatvorila oči i vratila lice u ravnu sa njegovim, sakrivajući se od ove situacije.
Onda sam shvatila da me on vidi i kad zatvorim oči i brzo ih otvorila.

On: Ne bih rekao da je to samo meni problem. - rekao je mamlaz sa pokvarenim osmehom od uha do uha.

Ja: Marš bre.

Kad je već počeo na glas da se cereka, bilo mi ga je dosta.
Stavila sam mu ruku na grudi i time pridobila svu njegovu pažnju. Povukla sam rukom njegovu majcu na gore, te je on svukao skroz. Prelazila sam rukom po njegovim prokleto dobrim pločicama. (plačem od krindža) Pogledala sam ga u oči i otisnula poljubac malo ispod njegovog vrata. Kad se on već pogubio, okrenula sam se i potrčala ka dnevnoj.

Ja: Sad smo kvit, oblači seeee. - prodrala sam se trčeći.

On: Mala gotova si.

Zastala sam na sekundu, prisećajući se kako mi je istu rečenicu Krstić rekao pre neki dan. Koja je razlika između njih dvojice?

Krstić ili Relja?