Bežim od života, pratite me

70. Roštiljdžija

Ja: Nema šta, nisam uključio šporet još. - vratila je pogled na mene - Ne mislim da preterujem, mislim da samo uživam u tvom nevinom osmehu koji volim da izazovem, u tvojoj blizini...

Tamara: Nije da si toga ostao željan, stalno smo zajedno. - osmehnula se omamljeno i obavila ruke oko mog vrata.

Ja: Ja sam tebe uvek željan bre! Uostalom moram da razgovaram sa Dejanom da se skroz preseliš kod mene.

Tamara: Relja, on neće lako predati svu moć i kontrolu nadamnom, pa on živi bre od činjenice da zavisim od njega. - pokušao sam da joj odgovorim ali me je prekinula - A i Relja, kad produbim tu misao da živim kod tebe...znači živim o tvom trošku, znači zavisim od tebe a i od Serpenta. Ne znam da li mi se to sviđa. Znaš na šta mislim? - na licu joj se vidi da joj je žao što to govori i da se bori sama sa sobom - Ti znaš da bi za tebe i na kraj sveta otišla, samo se bojim da bi takva situacija zahladila naše odnose. Kad uskoro konačno postanemo samostalni... ja biram tapete!

Pokušavala je da ublaži činjenicu koju već toliko dugo odbacujem: Serpent je moj hendikep. Ne mogu da očekujem da se ona osloni na mene kad ni sam nisam finansijski stabilan, samostalan. I to mi užasno vređa ego.

Tamara: Srećo? - pogledala me je ispod trepavica i prigrlila jače.

Ja: Razumem te. Mnogo mi je žao što je tako, ali sam sam kriv kad sam prihvatio njega.

Tamara: Relja! Alo ne idi mi na živce! Koji teen još ide u školu, živi i izdržava svoju devojku s tim što je odrastao bez roditelja i nema nikakvu roditeljsku podršku. Serpent je zelenaš, a ti si samo jedan od njegovih muštera. Ili ćeš da mu budeš marioneta u datom trenuntku ili će da ti traži sumu tri puta veću od one koju je zapravo uložio u tebe. Zato moraš što pre da se izčupaš iz tog vrtloga sa njim. A za to nam trebaju pare. A tolike pare možemo samo od poslića u školi da dobijemo. A Anđela hoće po svaku cenu da spava sa tobom. A...a..ti nećeš. - na brzinu je prošaputala.

Ja: A to je, jelte najveći problem. To što ja neću. Ti ne bi imala ništa protiv. - svim silama sam se trudio da mi osmeh ne ispliva na površinu.

Tamara: Pa svakako ne bih mogla da ti zabranim. Ne posedujem tu moć. - ruke sa mojih ramena je spustila i lagano pokušala da odgurne moje grudi.

O srećo, ti ne da poseduješ moć, nego bi mogla oko malog prsta da ga vrtiš.

Nisam uspeo da zaustavim prljavu misao koja mi je proletela kroz glavu: Sigurno bih uživao u kreativnosti pokušaja da me zadrži kad bi Anđelu videla kao protivnicu.
Možda bi trebalo da iskoristim to.

Ne, ne, ne! To nije moj razum, to je njen uticaj na mene.
Pa vidi koliko mi je blizu..i kladim se da još uvek miriše na...

Tamara pov.
Šta je njemu odjednom? Ništa loše nisam rekla.

Ja: Mali?

Relja: Mala. - prošaputao je prekorno, jer sam mu sama zabranila da me tako zove.

Ja: Dobro! Srećo?

Relja: Može to i nežnije.

Ja: Relja bre! - samo mi je namignuo, okrenuo se i uključio šporet. Nešto traži po frižideru, ma da s obzirom na to koliko dugo je Marijana već na odmoru, verovatno je prazan.
Odjednom je zatvorio frižider i hitro se okrenuo ka meni.

Relja: Tamara!
A sad si Tamara jel!? Gde nestade srećo?
Ja: Molim nesrećo?

Relja: Umrećemo gladni! - kaže mrtav ozbiljan, sve dok ga smeh ne obuzme.