Bežim od života, pratite me

17. Ne mogu da radim sa tobom

Relja: Vidi srećo, tek skoro sam shvatio da ne mogu da radim sa tobom. Nisi ti sposobno za ovo. Mislim jesi ti slatka i sve to, ali možda ti ovo ne stoji baš najbolje. Ništa lično, možemo da se vidjamo.

Ja: Tako jel?

Ozbiljno sam pokušala da prekrijem buru emocija koja je krčkala u meni. Nabacila sam onako mali osmeh i podigla obrve. Ne mogu da verujem.

Relja: Tako.

Ja: Pa lepo, drago mi je što smo se na vreme razumeli. Želim ti mnogo sreće u životu.

Momentalno sam ustala i okrenula se tako da što pre odem, jer mi malo fali da dobijem napad ovde, pred njim. 

Zašto sam se ovoliko vezala? Zašto me je ovo tako...uzburkalo? Zar ne treba da mi bude svejedno? Pa ja sam za ovakve reči tukla! 

 Čim sam krenula uhvatio me je za ruku i povukao tako da sam pala nazad na  krevet, odmah pored njega.
On se izdigao iznad mene, a ja sam zatvorila oči i stegla ih osećajući kako mi beži suza.

Ja: Molim te, samo se odmakni i pusti me da idem.

Relja: Pustiću te ako mi odgovoriš na pitanje.

Ja: Daj Relja mislim da je dosta.

Relja: Zašto te je toliko povredilo moje vredjanje u odnosu na sve što ti je, recimo, Krstić uradio?

Šta mi je to Krstić uradio? Možda misli da sam ja htela nešto ozbiljno sa njim, a da me je on odjebao. Pošla sam gornjim delom tela ka napred da bih se podigla, medjutim on je taj pokret prekinuo spuštajući se na mene.

Ja: Odgovoriću ti na pitanje, ako ustaneš sa mene.

On se nekako provokativno nasmejao i odrično klimnuo glavom levo-desno.

Relja: Ako je to uslov, nemoj da odgovaraš.

I da ustane, ne znam šta bih mu odgovorila. Prevrnula sam očima i pogled vratila na njegove oči. Skenirao je moje lice kao da na njemu pišu sve moje emocije i kao da traži odgovor na njegovo pitanje. Njegove oči su tamno zelene, na trenutak prelaze čak u crno, ali su uglavnom zelene. Nestvarne. Ovo biće iznad mene ima duže trepavice od većine devojaka. Zar je ovo fer?

Relja: Jesi li gotova?

Ja: Sa čim bre?

Relja: Nisi treptala.

Ja: A ti si šta, žmurio da me ne bi video? - pitala sam i sklopila sarkastičan osmeh.

Relja: Nisam, gledao sam te i dobio odgovor na moje pitanje.

Ja: Ma nemoj! I šta si zaključio?

Relja: Ti još uvek ne znaš šta je on uradio, zar ne?

Ja: Na šta apeluješ?

Relja: Krstić ti je nakačio hitnu i policiju, zajedno sa tvojim ocem.

Ja: Ne seri! Kako je znao? Koliko si siguran u to?

Relja: Alo mala? - pogledala sam ga i upitno podigla obrve. 

Relja je seo direktno iza mene i prošao rukama po mojim sve do dlanova koji su ležali u mom krilu.

Relja: Šta si uradila pa te je prijavio?

Ja: Šta to tebe briga? Zar nisi malopre rekao da mogu slobodno da ti budem kurva ponekad, hmm, da sam nesposobna?

Relja: Mala reci mi sama, da ne bih sam saznao.

Ja: Baš neću, to je moja intimna stvar. Neću ti reći. Zovi tvoje, ne zanima me.