Bežim od života, pratite me

71.

Relja: Vidi, sve sam smislio. Ja mogu da budem u onom apartmanu u Bg-u neko vreme, tako da možeš da možeš da stanuješ sama ovde, bez da zavisiš od Dejana.

Ja: Pa da se voziš svakaki dan pola sata do škole!? Nema šanse! A i Relja ja nemam problem sa tobom, da neću da živim pored tebe. Ja ne želim da sam ti o trošku. Mislila sam da počnem da radim posle škole i da ti plaćam za kiriju. Tako je najbolje.

Relja: Nema te sile da ćeš da mi platiš za širenje svog mirisa po stanu. I još da radiš posle škole... Nećeš imati vremena ni za učenje ni za mene. Ne može!

Ja: Pa dobro Relja, iznajmiću negde stan onda i tamo plaćati kiriju. Stanovaću sama, pa kako mi Bog da...- samo je odmahnuo glavom i prišao šalteru roštiljdžije.

Relja: Majstore, 'oće li to?

Ja: Relja nije prošlo ni deset minuta, ne maltretiraj čoveka. - stavila sam mu ruku na rame i posmatrala ga kako se ponaša kad mu nešto nije po volji. Samo čekam najmanji znak agresije, da se okrenem i odem.

Roštiljdžija: E'o komš'o još pet minuta! - Relja se odmakao od šaltera i naslonio na barski sto pored.

Ja: Relja? Nisi ljut?

Relja: Ako me još jednom nazoveš Relja, ozbiljno ću da se naljutim.

Ja: Imaš lepo ime, šta hoćeš!? Srećo? - šaputala sam jer me je sram izjedao.

Relja: Nisam ljut. - njegov pogled i raspoloženje su odavali potpunu suprotnost.

Ja: E pa super, onda imam ideju šta radimo kad stignemo kući! - razigrano sam prošaputala i otišla do prozorčeta da platim.

Relja: Ne, Tamara, ja ću! Stani! - dok je on dotrčao, ja sam već platila i uzela pljeskavice. - Zašto si to uradila?

Ja: Pa dok se ti ispekmeziš, ja ću da budem u svom masculine štitu i da radim tvoj posao. Ti se javi kad budeš bio spreman da zamenimo uloge. - žurila sam do motora, dok je on išao iza mene.

Stala sam pored motora, čekajući da mi da kacigu, sedne, startuje...

Relja: Evo mačo Tamari ključ - pružio mi je ključ motora - ma evo i jakna - prebacio mi je svoju kožnu jaknu preko ramena - pa se vidimo kući. - rekao je mrtav hladan i produžio.

Ma nemoj! Mnogo si ti meni opasan!

Stavila sam svoju kacigu, obukla jaknu, kesu sa pljeskavicama stavila u višak prostora između mojih grudi i jakne i startovala motor.

Ne, ne znam da vozim, ali za sve postoji prvi put, zar ne?

Brzinom svetlosti se pojavio pored mene i ugasio motor.

Relja: Šta izigravaš? Ne znaš da voziš!

Ja: Ja šta izigravam!? Izvini bila sam ostavljena da se sama snađem, jer je neko uvređeno odšetao. Bolje ćuti!

Samo je uzeo drugu kacigu i čekao da se sklonim.

Relja: Tamara!

Ja: Može to i nežnije. - femkala sam se isto kao on malopre.

Gospodin me je 'ladno uhvatio za struk i podigao na moje mesto.