Relja: Ko bi rekao šta? - upitao je posle par sekundi tišine.
Ja: Pa da tako lako možeš da izviriš iza te fasade koju si izgradio za ljude oko sebe. Meni to jako teško pada...vidiš i sam.
Relja: Inače to ne radim. Sama svrha te fasade je da se uvek kriješ i čuvaš pravog sebe iza nje. Kad sam s tobom kod mene je to obrnuto. Teže mi pada da utišam tog sebe, nego da pokažem emocije i sve to.
Ja: Ali kako? Mislim, zar se ne plašiš da mog... - prekinuo me je tihim glasom.
Relja: Verujem ti bezgranično, a i ocenio sam te kao osobu koja bi, i ako bi se mi posvađali, sačuvala moje tajne i sve ono što si saznala pre toga.
Ja: Dobro, ja tebi isto toliko verujem i isto smatram da mogu da se oslonim na tebe što se tiče lojalnosti. Ali opet ne mogu da prihvatim sve kao što bi trebalo. Konkretno kod nas, u našem odnosu.
Relja: Možda se jednostavno toj osobi iza fasade ne sviđaju neke stvari, ti neki gestovi. U ostalom, njoj je sve to još uvek strano. Daj sebi malo više vremena. A i odakle ti merilo za to "kako bi trebalo da prihvatiš" nas!?
Ja: Pa u odnosu na tvoja očekivanja i očekivanja ljudi oko mene, ono...
I teško mi je brate mili da se čeličim u odnosu na Dejana sa jedne strane, a da sa druge, mojoj majci, sestri i ostalima tamo preko, budem nežna i uspešna ćerka sa zdravim ciljevima koja je na "pravom" putu. Iako znam da sam im to dužna. I mrzim to! Mrzim! Trudila sam se uvek da uspem sve sama, da sutra niko ne bi mogao da mi prebaci nešto. ..ali bila sam dete, nisam mogla drugačije, a i njihova je dužnost bila.. mada bila je i Dejanova pa on nije.. uff - nisam ni primetila kada sam sa našeg odnosa prešla na svoja opterećenja, niti kada sam zagrizla unutrašnjost svog obraza. A i suzu na obrazu sam osetila tek kad mi ju je Relja obrisao. Zagrlio me je čvrsto i upleo prste u moju kosu.Relja: Ti imaš sve te odgovornosti na sebi, a ne bi trebalo. Ti nisi kriva za Dejanovo ponašanje, nisi kriva za Nikolin neuspeh, nisi kriva za to gde i kako su završile tvoja majka i sestra. Ti nisi dužna da se žrtvuješ i da kažnjavaš sebe kroz svađanje sa Dejanom. Ti nisi dužna da kazniš Dejana i nateraš ga da shvati da je pogrešio. Ti nisi dužna da trpiš Dejana, samo jer ne možeš da budeš pored i da pomogneš majci i sestri preko. Ti si uradila sve što si mogla za njih dok si bila tamo. A to da li si se kao osoba promenila, ili si samo odrasla kroz te iste odgovornosti koje nosiš sa sobom, to je nebitno. Zato što je samo trenutno i zato što ćeš jednog dana, kada budeš bila dovoljno stabilna u svom životu, skinuti tu fasadu i pustiti svoju ličnost na površinu. Ličnost koja datira od tvog detinjstva, samo što će onda, uz sazrevanje i prikupljena iskustva, biti potpuna.
Valjda, ne znam, ali verujem da je tako. Nadam se d... - glas mu je bio sve tiši, spava mu se. I sama sam se jedva koncentisala da ga saslušam.Kako on to zna?
Pa zar ne vidiš da je i sam baš baš duboko razmišljao o tome? Zar ne vidiš da ga ista stvar muči? Još ti imaš porodicu oko sebe, i ako ne jednu koja te prihvata kao osobu, ali fizički - tu su. Nisi sama. A on? On je ceo život sam. Ti si svesna sranja u svom životu tek par godina. A on je od malena sam samcijat, ni kriv ni dužan. Osuđen na samoću i snalaženje. Toliko dugo je bio nezavistan od ostalih, a sad živi u stanu koji plaća čovek koji ga je ostavio kao malo biće od njegovog mesa i krvi. Šta misliš, koliko njega to izjeda? ...
4:30 ujutru
Relja pov.
Budim se. Zašto mi je toliko hladno? Tražim jorgan na slepo i onda ustajem, jer ne mogu da ga nađem. Da ga nije Tamara povukla? Palim lampicu pored kreveta i... Gde je Tamara?
Ko zna šta joj je palo na pamet posle onog što sam joj rekao!! Šta sad da radim? Gde da je tražim? Šta ako se... šta ako se opet rezala!?Izlazim iz sobe i žurim u kupatilo. Nije tu, a nema ni ničeg oštrog u blizini.
Kuhinja!
Otvaram vrata kuhinje, ali ne vidim je. Palim svetlo i primetim otvorena vrata od...od terase. Nije valjda..? Ne ne ne ne!!Ja: Tamara! - išao sam polako, plašio sam se šta ću naći napolju.
Izlazim na terasu, ali ona se ne odaziva.Ona gospođica sedi na podu sa glavom naslonjenom na ogradi, a pored nje prazna flaša vodke.
Ja: Reci mi da nisi popila celu flašu, molim te. Idemo u školu za tri sata, kako da te otreznim do tada?
Tamara: Nisam, bilo je samo malo. Evo ovoliko je bilo. - mumla dok mi pokazuje da flaša nije bila puna.
Ne laže, još uvek je dosta svesna, a i znam da sam načeo tu flašu pre neki dan.Ja: Hoćemo nazad u krevet? - čučnuo sam pored nje i sklanjao joj kosu sa lica.
Tamara: Da spavamo? - pita razočarano i nezainteresovano.
Ja: A šta bi ti u pola pet ujutru, hm?
Tamara: Pa... - gledala me je pravo u oči i jasno je da ima nešto u planu.
Ja: Hoćeš da mi pričaš o onome od malopre? - namrštila se i odmahnula glavom - Pa reci mi onda šta hoćeš, ne čitam misli jbg! - gledala me je bledo, a onda privukla ka sebi ostavljajući milimetar između naših usana. Njeni plitki uzdasi na mojim usnama i njen izazovni pogled koji je sa usana podigla na moje oči...
Okrenuo sam lice u stranu, ne mogu više jbno, ne mogu! Uhvatio sam je za ruku i poveo nazad u spavaću sobu. Pratila je moj brz hod, neodvajajući se od one flaše vodke. Okrenuo sam se da zatvorim vrata, a ona je počela da skida majicu.
Gutalj alkohola i više nije stidljiva, odjednom zna šta hoće.
Gurnuo sam je na krevet, ali ona je opet imala flašu u ruci tako da je onaj zadnji gutalj polila po sebi.
Ja: Jebala te vodka više! - uzeo sam joj flašu i sklonio je pored kreveta, a ona se samo smejala.
Tamara: Pa kad ti nećeš. - umirala je sama na svoju foru i gubila dah svaki put kad vidi moj izraz lica.
Ja: E pa hoću. - nasmejao sam se i legao preko nje. Sva je mirisala na alkohol. Sa vrata slila joj se i u kosu. Ježila se dok sam je ljubio po vratu, ali se još uvek samo pripito smejala.
Tamara pov.
Jbno gorim, ali on to ne sme da shvati. Osećam se loše, jer uopšte nisam toliko popila, a on neće ništa da radi, jer misli da nisam pri svesti. Ali tako čuvam sebe jbg. Nemam ja sad muda za konfrontovanje njega.
A i ispolivala sam se po grudima i po stomaku, moram da se tuširam čim on zaspi.
Izgleda da on ima drugačiji plan.
Volim vas! 💜
KAMU SEDANG MEMBACA
Bežim od života, pratite me
Fiksi RemajaTamara, devojka koja se već dosta mlada sprema za kriminal i promatra sve na tenane. Uz to pronalazi sposobnog lika i sa njim deli planove. Njih dvoje se penju zajedno tim stepenicama podzemnog sveta, kao tim ili par saznaćete zavirujući u ove redov...