Bežim od života, pratite me

30. Dođi i vodi ga odavde!

Ja: Relja odlazi.  - ne mogu da razmišljam dok je on tu. Hoću samo da se sklupčam negde i isplačem sve ovo. Spustila sam pištolj na moj radni sto.

Relja: Tamara ne lažem te. Da odem sad u njegovu vilu, obezbeđenje bi pucalo na mene. Ne zna me niko od njegovih, on me zna samo sa slike. - nisam mogla da se oduprem. Poverovala sam mu. Ali to ne menja činjenicu da je lagao.

Relja: Tamara, kunem ti se u mrt... - prekinula sam ga, jer nisam htela da se kune zbog ovoga. Zagrlila sam ga i tako umirila svu tu buru emocija u sebi.

Uzvratio je zagrljaj i spustio glavu u moju kosu udišući duboko. U tren oka sam sve zaboravila i ostavila po strani. U sekundi. Obiće mi se ovo o glavu, ali previše dobro se osećam da bih razmišljala o riziku.

Ma daj, kad minut nije pored tebe, tvoj pogled ga automatski traži. Isčekuješ trenutak u kom će, kao i uvek "banuti" od nekud i naterati se smeješ kao dete koje je dobilo slatkiš.

Moguće, to je onda verovatno samo pusta navika.

Od kad se takva navika stiče za samo par dana? Ti ne da si se zaljubila, ti si odlepila za njim.

Moguće.

Prolazili su minuti, ali nisam htela da se vratim u relnost i u ovo sranje koje se desilo. On se nije bunio.

Želim da znam da li je on sada tu samo da bih poverovala u njegovu priču ili mu zaista treba moja blizina i moje poverenje.

Rukama je išao od mog struka do vilice i tu, skoro na obrazima zastao. Rukama je nežno pomerio moje lice ispred sebe. Palcem je obrisao trag koji su ostavile moje usrane suze. Kroz mene je prošla neka čudna energija. Da li zbog njegovog gesta ili neuravnoteženog dišanja, zatvorila sam oči i ispustila težak uzdah.

Relja: Srećo... - prekinula sam ga kad je pokušao da šapatom oceni da li sam još ljuta.

Ja: Idi. - prstima sam mu prošla kroz kosu, ali onda sam se samo naglo sklonila. Ne treba da misli da sam popustila samo zbog njegove blizine, jer to nije istina. Videlo se u njegim očima, u glasu, bila sam sigurna da ne laže.

Zbunjena i previše isfrustrirana ispraznila sam ranac, otvorila orman i počela da u njega slažem nekoliko majici.

Ja: Sutra je ekskurzija, idi da se pakuješ. - pravila sam se odsutnom, da bih pobegla od ove teme.

Relja: Opet bežiš jebeno!?

Izbacio me je iz takta i ja sam iznervirano bacila stvari iz ruke na sto i unela mu se u lice.

Ja: Šta očekuješ od mene Relja? Da ti potrčim u zagr...- prekinula sam sama sebe, kad sam se setila da sam do pre minut stvarno bila u njegovom zagrljaju.

Ja: Mahinalno. - opet sam se okrenula ka rancu i ronđala bez veze po ormaru.

U trenutku kad sam se okrenula susrela sam se sa njegovim ljutim pogledom dok je izlazio iz sobe. Postalo mi je za nijansu hladnije i više nisam osećala tenziju.

Uff. Stvarno ne znam šta da radim sa njim.

Čula sam kako pali motor. Privukla sam mu pažlju izlazeći na terasu.

Relja: Možeš sama da paziš na njega?

Na koga "njega" da pazim bre?

Pa na pištolj glupačo!

Klimnula sam glavom i kad je zakopčao kacigu, ušla unutra.

On je Serpentov sin. On je sin čoveka koji želi da me izbriše sa lica zemlje. On je sin krvoločne ubice, silovatelja, prodavca dece, organa i devojaka. On je sin čoveka zbog kog su Nikolu sa 17 god izboli nožem. On je sin reketaša zbog kog je moja majka izgubila dedin amanet. On je Serpentov sin.