Povest Tamare
Izašla sam na sledeću i krenula peške. Gde prvo da idem?? Otišla sam u McDonald's da jedem. Dok sam sedela za stolom odlučila sam da vidim moju najbolju drugaricu. Otišla sam u butik pored i kupila običan crni duks sa kapuljačom i obukla ga. Navukla sam kapuljaču i krenula ka njenoj zgradi.
*******************************
Stigla sam ispred vrata stana i ispod vrata provukla papirić: "iza zgrade što pre". Pozvonila sam i brzo se sklonila od vrata. Videla sam nju da otvara vrata, čita papir i pravda zvono mamima. Osmehnula se i u ušla u stan. To je valjda "da"? Otišla sam iza zgrade i čekala je. Za 5 min ona se skockana i prelepa kao i ranije stvorila ispred mene. U skupim giljama, štikliranim trenerkama i Gucci naočarama od svog tate je krenula da "baci đubre". Ludača! Nesigurno mi je prišla i čekala moju reakciju. Odjednom sam je jako zagrlila, na šta je ona vrisnula onako kao retard mali.
Ona: Alooo bre ludačo pa gde si ti? Hoćeš da crknem od straha ovde?
Ja: Moja mama ti nije javljala?
Ona: Paaaa moji su mi oduzeli fon tkd.
Ja: Juujuju tako oni mojoj Leni? ccccc koliko sranje si napravila?
Ona: Ma samo loša ocena, znaš da su moji budale.
Ja: Što jest-jest.
Ona: Al' moram brzo nazad, ali javljaj mi se pliz.
Ja: Dobro, kupiću karticu samo za tebe.
Ona: Pa kad već imaš trista komada.... Ajde bežim.
Ja: Ajde, nisi me videla.
Otrčala je koliko su je noge nosile. Idem sad u park da se igram sa onim sprejevima malo.
*******************************
Isprskala sam zidić naše škole, ali ne tamo gde su potpisi. Nisam bila baš tolika stoka pa sam crtala sa druge strane. Divna sam znam. Idem da kupim sladoled jeeeej. Otišla sam do trafike jeeeej bravo za mene.
Ja: Možete da otkučate sladoled?
On: E'o.
Pritisao je svojim debelim prstima ono malo dugme i otvorio sladžu.
*******************************
Zašto on to nije radio? Zašto me nije voleo kao svoje dete? Šta sam ja tu uradila? Nije hteo decu ok. Ali nije morao da me mrzi zbog toga. Nije morao da me izbacuje iz kuće. Nije morao. Hteo je. Zašto? Zašto me nije voleo kao svaki roditelj što voli svoje dete? Zašto je koji kurac pravio dete ako ga nije želeo? Imbecil. Sedim na ljuljapci u parku koji je bio moj san dok sam bila manja. Park - mi je bio san. Društvo, a ne zatočeništvo kod Dejana. Sedela sam tako satima na toj ljuljašci, iako sam sladoled odavno pojela. Otišla sam u Maxi i kupila sve slatkiše koje sam ikad volela.
*******************************
Prolazim njegovom ulicom. Idem ka parku. Taj park sam uvek zvala njegov park. Milošev park. To je dete na koje sam se ložila jebene 4 godine. Nismo bili zajedno ali smo se ponašali tako. On mi je mnogo značio iako me je zajebao kad mi je baš trebao. Jebi ga. Nismo mi bili ništa. Ja sam bila do koske zaljubljena u njega, a on se sladio time i to mu je hranilo ego. Sad da ga vidim lupila bih mu takvu šamarčinu da me ne bi zaboravio NIKAD. Isto tako bih se i naježila iste sekunde, ali eto jbg. Sela sam na ljuljašku i otvorila "naše" omiljene bombone. Gledala sam u prozore likuša koje znam. Likuša koje su znale njega. Nigde nikog. Osećam se prečudno trenutno. Možda me neko gleda!? Kesu sa slatkišima sam ostavila u parku nekoj deci. Uzela sam samo žvake i tutnula slušalice u uši. Sad je 19:23. Krenula sam ulicom pred parkom u kojoj on živi. Samo sam htela da odem. Možda ovo nije bila dobra ideja. Uzela sam mami da iskucam poruku da sam u BG-u, ako nešto treba da uradim. Ona je već odgovarala, a ja već ozbiljno smorena očekivala zadatak. Osetila sam nečiju prisutnost, ali oko mene nikog nisam videla nikog. Pfff pocela sam da tripujem ljude. Bože sačuvaj.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Otišla sam do bioskopa i tamo potrošila veliki deo vremena. Oko 1am sam se odlučila za party. Iako ne tako skockana, krenuh ja na splav.~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Ušla sam unutra uživajući u mirisu cigara koje ne pušim i alkohola koji pijem. Sela sam za šank i počela sa debelim, neplaniranim opijanjem. Jedna za drugom, ubeđivala sam sebe da sam trezna iako nisam mogla da sedim od umora i alkohola. Nije ni čudno što mi niko nije prišao, ko zna na šta ličim. Pehhh. Bacila sam pogled na separeje iznad i spazila crnu mušku siluetu. Oči su mu sijale uprkos svom tom mraku u klubu. Skinula sam pogled sa njega i pogledala u telefon. On je još uvek stajao na istom mestu i posmatrao me. Ustala sam sa šanka sa planom da mu priđem i pitam ga za zdravlje, ali kad sam se okrenula njega više nije bilo. Wtf, duh? Otišla sam do wc-a iako je to preglupa ideja ići u klubu u wc, ali nisam imala izbora. Ušla sam u wc i gledala se u ogledalo. Ono je oduvek imalo velik značaj u mom životu. Obožavam ogledala. Okrenula sam se da krenem i istog momenta nabila u nekog.Hoće li Tamara upoznati tog lika sad?
Šta je sa sastankom u 3h?
Na njega već debelo kasni...Malo kraći deo, ali sledeći će biti duži. Jbg.
VOUS LISEZ
Bežim od života, pratite me
Roman pour AdolescentsTamara, devojka koja se već dosta mlada sprema za kriminal i promatra sve na tenane. Uz to pronalazi sposobnog lika i sa njim deli planove. Njih dvoje se penju zajedno tim stepenicama podzemnog sveta, kao tim ili par saznaćete zavirujući u ove redov...