Bežim od života, pratite me

6. Realno sam se carski izvukla.

Na ulazu u kabinet 3

Prof: Šta ti sad hoćeš ?

Ooo ništa od glume, najebala ga je ozbiljno.

Ja: Vi ste nastavnica jel tako?

Zinula je da odgovori, a ja sam je sočno prekinula.

Ja: Vaš duh to već odaje. Mislim stvarno, zar Vam nije vreme? ( duh u smislu smrti, ne aure) Da Ste ikada otvorili knjigu, možda biste znali da se tako ne obhodi sa uplašenom decom punom treme i sreće zbog prvog dana u novoj školi. - ostavila sam joj minut vremena da shvati šta sam joj upravo rekla. Odeljenje se smejalo, što je nju iritiralo.

Ja: No, to sada nije bitno, verujem da ćete to ispraviti. Verujem da Vi to možete. Imam divnu vest za Vas i ostatak odeljenja.

Prof: Otićićeš? -upitala je nekako poraženo.

Ja: Naprotiv profo, ostajem ovde još....- izvadila sam telefon iz džepa i pogledala vreme - 15 min. Pre nego što me upišete zbog telefona...- ugasila sam ga i vratila u džep - moraćete da dokažete da sam uradila ovo.

Slegla sam ramenima i prišla zadnjoj u kojoj je sedela divna Ninica u krilima nekog lika i ispirala mu grlo. Okrenula sam se ka nastavnici i frapirano je upitala:

Ja: Ovo Vam ne smeta?

Nisam čekala odgovor već sam prišla Nini i potapšala je po ramenu.

Ja: Sekice, da li bi bila tako dobra i ustupila mi mesto, molim te. Vidi njemu - pokazala sam prstom na štrebera u prvoj - sigurno još nisi pružila svoje usluge.

Prišla sam joj i šapnula:

Ja: Noćas tatin drug, sad dečko? Zašto ne presečeš malo sa onim u prvoj?

Odmakla sam se i ona je ustala zajedno sa onim likom.

Lik: Doviđenja nastavnice, idem u svoje odeljenje.

Ma ne seri! Sela sam na njeno mesto i to tako da "pratim" nastavu. Svi su još uvek buljili u mene, a Nina je sela pored onog malog.

Ja: Znam da sam lepa i interesantna, ali ova babuskara će da umre od želje za pažnjom.

Sve to sam kao polu prošaputala i apsolutno svi su se cerekali kao nenormalni. Na papir sam napisala:

"Nina Nikolić- napisala sam Nikolić i prežvrkala to, te ispod napisala Rajković

Tamara Nikolić"

Pitala sam jednog od štrebera ispred mene za selotejp, koji je on naravno imao. Zalepila sam papir po sred klupe i ostatak časa razgledala odeljenje. U odeljenju ima svega i svačega: od štrebera, preko kurvi, polu mlakonja koji pokušavaju da se uvuku u popularno društvo, do onih meni trenutno najbitnijih likova - mini-kriminalčića. Oduvek sam htela da steram Dejana na dno i oduvek sam htela da budem deo kriminala, iako posle gimnazije idem na školovanje za muriju. Ako se upetljam u društvo onih likova, možda dobijem šansu da upoznam neke glave kraja. To bi me bacilo mnogo unapred. Njih je bilo troje i pogodite šta? Svo troje su gledali u mene, dok sam ih svo troje besramno odmeravala. Jeste da neću ništa sa njima, ali jebo te otac. Naravno da sam sve vreme bukvalno buljila u jednog od njih i naravno da su primetili to. Počela sam histerično da se smejem, pokazujući prstom u njih. Nastavnica me prozvala, ja sam ustala i brisala "suze" od smeha.

Ja: Ne trošite reči, neću podeliti moje razmišljanje sa Vama, ali će se svi smejati jer sam Vas upravo preduhitrila. - pričala sam kroz uzdahe i pokušavala sam da smirim disanje.
Kad sam završila, sela sam na svoje mesto i osetila pogled one trojice. Realno sam se carski izvukla. Taman kad je nastavnica htela da zada domaći, zazvonilo je za kraj časa.

Profa: Niko da nije mrdnuo, zapišite domaći.

Taman kad je krenula kroz razred da proveri ko je zapisao, a ko ne, ja sam čučnula i polako se dovukla do table. Dok sam prolazila pored drugih učeninka pokazala sam im prstom da ćute. Došla sam do table i ispisala:

"Sorry profo za izdangubljen čas, ali realno niko Vas nikad nije ovako iznervirao. Radujem se sledećem druženju ;)"

Svi su počeli da se smeju a ja sam sačekala da nastavnica vidi papir sa zapisanim domaćim i u tom trenutku otvorila vrata.

Ja: Vidimo se profo, volim Vas. - izašla sam, zatvorila vrata i čula grohotan smeh odeljenja. U istom hodniku sam srela docu.

Doca: Što se svi nešto cerkaju danas?

Ja: Nastavnica je jako raspoložena, pa danas radimo na drugačijoj tehnjici. Čini se zanimljivo. Možda ne bi bilo loše da se više nastavnika služi ovom metodom. Izvinite me žurim na čas. Doviđenja.

Požurila sam pored njega i otišla u wc. Ufff ok ovo je bilo top. Ponovo se osećam kao ranije. Ovako nešto sam radila zadnji put pre 3 god.

Da li Tamarino lažno samopouzdanje može da je spase ovog puta?