Bežim od života, pratite me

57. Brus

Relja: Razmišljam, da si htela suvoparnije da ga prepričaš da li bi mogla. Sa manje emocija, doživljaja... - zvuči baš skenjano i žao mi ga, ali brate šta očekuje od mene više!?

Ja: Zadnji put si me poljubio pre...pa odavno, zaboravila sam te detalje. - u sobi je potpuni mrak, a ja izigravam budalu ne bih li mu zalečila ego koji sam zgromila pre minut.

Eh Tamara gde zaluta ti...

Relja: Jel ti to tražiš da te podsetim? - ne znam da li je do atmosfere, mog raspoloženja ili sl., ali ovo sve mi nije delovalo napadno i pedofilski kao inače.
A i ruku na srce, Relja je dosta pažljiv i kad prelazi moje granice kao sad, uvije to istovremeno nežnim i bezobraznim tonom i tako se provuče.

Ja: Ako si ti to tako razumeo...

Relja: Misliš kao ti moje donošenje veša, jel? - rekao je i obkoračio me.

Sad je gotovo, nek ti je Bog u pomoći.

Relja pov.

Tamara: Samo što ja to stvarno mislim kao što si ti razumeo, a za veš sam ja razumela da ti hoćeš...aaa pa..i ti si. Kako si bezobrazan! - nasmejao sam se i iako je mrak, zamislio njen iznerviran izraz lica i pogled koji skriva, sve dok joj je neprijatno.

Ja: Ja sam bezobrazan, a ti ovde prepričavaš doživljaje izostavljanući najlepše, samo da bih sve ponovio. A i ono pre Marijane je bilo...

Tamara: Ti to hoćeš da odem u njenu sobu da spavam pa zato preteruješ, jel?

Ja: Šalim se bre. - oduzeo sam joj šansu da se dalje ljuti spajajući naše usne.

Moje ruke su lutale svuda po njenom telu, sve dok nisam osetio žicu od jbnog brusa.
Neće valjda s tim da spava!?

Relja, da može uvila bi se u bodljikavu žicu kad je pored tebe. Zar nisi to prihvatio do sad?

Hoću da ga sklonim, ali za to moram potpuno da joj skrenem pažnju, inače će da se uplaši i onda ode sve u k.
Poljupcima sam prešao na njen vrat znajući koliko to voli.
..I taman kad sam hteo da joj napravim šljivicu, trglo me je sećanje na prošla dva puta.

Flashback I
Tamara: Vidi. - rekla je skupljajući svoju plavu kosu, otkrivajući vrat i malecnu šljivu koju sam joj napravio.

Ja: I? Šta je tu strašno?

Tamara: Osećam se kao čipovana i obeležena krava.

Flashback II
Tamara: Zar ne misliš da previše daješ sebi za pravo? Rekla sam da neću šljivice po sebi, a mogu da odlučim šta hoću na svom telu ili?

Sadašnjost

Ja: Ne ljutiš se ako... - stao sam da uhvatim vazduh odmičićuši se samo za milimetar.

Tamara: Ne.

Ja: Ali ne znaš šta.

Tamara: Verujem ti.

Uf! Ovo je jebeno teško čuti od nje i jebeno mi prija. Ali nema veze sa šljivicom. Da, sad mi se prepušta skroz, ali za ugrize mi je rekla već dva puta da ih neće.

Ne želi da se vide.
Znači samo moram da..

Kako sam se spuštao niže, jače sam osetio lupanje njenog srca pod svojim usnama. Baš tu, negde na dekolteu, uzeo sam njenu kožu među svoje zube i bio propraćen njenim uzdahom.
To mi je bio znak da sam uspeo da joj odvučem pažnju. Uvukao sam ruke ispod njene majice i nisam mogao da se oduprem želji da spustim svoje šake na njene ovako gole kukove.