Bežim od života, pratite me

36. Samo zato?

Razredna: Uf nemam spisak kod sebe sad.. Mislim da su tamo: Kristijan, Miloš, Luka i još neko, ne mogu da se setim sad. Hajde, razmisli i ako ti nešto zatreba... - čuo sam kako odlazi sobe i izleteo iz ormana.

Tamara pov.
Relja je izašao iz ormana i stao ispred mene sav ozbiljan.

Relja: Nećeš ići u mušku sobu!

Ja: Neću kidati živce sa Ninom, Sofijom i ostalim devojkama koje si jebao.. ili još uvek jebeš, nisam još sigurna.

Relja: E pa neću ni ja kidati živce razmišljajući kako te debili gledaju. I zašto si pitala ko je sobi, šta to menja, Tamara?

Ja: Htela sam da znam da li je jedna posebna osoba u toj sobi. - planuo je bukvalno. Njegov bes i tenzija su zavljadali sobom, dok je on ponovo ljubomorisao. Prišao mi je previše blizu i prebrzo, tako da sam pala na krevet iza sebe. On se nadvio nadamnom. - Skloni se, nećeš mi stajati nad glavom.

Relja: Za kojom si to osobom tragala?

Ja: Tebi je ljubomora popila mozak. - rekla sam sa posramljenim osmehom.

Pogledao me je začuđeno. Jel on retardiran ili mi se čini?

Ja: Htela sam da znam da li si ti u toj sobi, imbecilu. - skrenula sam pogled, kao da će me to sakriti od njegove reakcije i čitave situacije.

Relja: Zašto? Šta to menja? - u sekundi mu se promenilo raspoloženje, provocirao me je. Iz očiju mu je izbijala radost koju nije hteo otvoreno da pokaže.

Nisam znala šta da mu odgovorim, a da ne ispadnem kučka. Ne želim da ga napravim ljubomornim, a ni da odgovorim hladno.

Ja: Lakše bi ih podnela, kad bi ti bio tu. - okrenula sam se i uspostavila očni kontakt. Podbočila sam se rukama iza sebe.

Relja: Samo zato? - približio mi se.

Ja: Ej ako si ti planirao da me podjebavaš ovako ceo dan...

Relja: Jesam. I šta ćeš sad?

Ja: Um, preobraziću se u svoju nadrkanu verziju i biti ironična isto tako ceo dan.

Relja: Aaa ne! Ali svakako nećeš otići u onu sobu.

Ja: Nije kao da imam izbora, Relja. - već mi je bilo dosta.

Relja: Imaš drugog izbora, Tamara. A i zar je legalno mešati decu u sobama na ekskurziji? Kakvo je ovo sranje?

Ja: Verovatno ne, ali ne cimaj se toliko. U sobi sam svakako samo noću i...- prekinuo me je.

Relja: Ti to mene zajebavaš? - nisam izdržala, prasnula sam u smeh.

Relja: Pa ti nisi normalna! Ja sam ozbiljan, nećeš spavati tamo.

Ja: Možda je Ivan tamo, tako da još danas mogu da mu se približim. - uputio mi je ubitačni pogled - Poslovno Relja, poslovno.

Relja: Srećo, mi smo u Srbiji. Oni su srpski tinejdžeri. Ti stvarno misliš da će oni da gledaju svoja posla dok si ti tamo? Da izuzmemo sva perverzna sranja, šta ćemo ako te vređaju, slome ti nešto?

Ja: Prvo: Zar misliš da bih im bilo šta od toga dozvolila, ili da bi se usudili da urade nešto? Drugo: Nismo na ulici, uradiću ono što bi svaka "mirna učenica" uradila u takvoj situaciji - zvaću razrednu, pedagoga, direktora, ne bitno. Treće: Mogu da se odbranim od par imbecila.

Relja: Sigurna si?

Ja: Daj Relja, nisam dete jbt! - podigao je obrvu i nasmejao se.

Relja: Pa nisam baš siguran...

Ja: Ma nemoj!?

Relja: Mhm. S' obzirom na to koliko bežiš od mene... Koliko ti je beše....15? (godina) - rukom sam dohvatila jastuk iznad sebe i bacila ga na njega.

Ja: Odvratan si! - nije se pomerio, izraz lica mu nije odavao ama baš ništa. Šta mu je?

Odjednom me je skroz spustio na krevet i počeo da me golica. Ostajala sam bez vazduha i trudila se da stišam smeh. Odigao se i dozvolio svom osmehu da izađe na površinu. Kako je bio nagnut nadamnom, kosa mu je neuredno padala i dozivala me.
Prošla sam rukom kroz nju, mnogo sporije nego pre.

Ja: Ako ovo nije bilo detinjasto... - dodala sam ispresecano, i dalje bez dovoljno vazduha u plućima i blentavim osmehom.

Zatvorio je oči dok sam mu prstima lagano mrsila kosu.

Rekla sam sebi da ću se sad na ekskurziji odvojiti od njega. Ali ako ovako nastavimo...

Ne možeš više ovako! A i koliko brzo si zaboravila da je zamalo završio sa Sofi u wc-u, da je lagao, da je Serpentov jebeni sin i da imaš zadatak sa Ivanom? Koliko dugo si ovde, jedva da si počela sa poslom.

Relja: Zašto si stala? - otvorio je svoje tamno-zelene oči i uputio mi intenzivan pogled.

Nisam ni primetila kad sam sa njegove kose, rukom prešla po licu i završila na njegovim grudima.

Ja: Relja, idem u mušku sobu i nadam se da je Ivan tamo. Koncentrisaćemo se na posao i izostavljati ovakve ispade.

Relja: Važi. - rekao je hladno, bez problema se podigao na laktovima i kao furja izleteo iz sobe.

Osećam se loše, ali zar nije tako? Zapostavili smo posao.

A šta ćeš ako sad u inat, jer si bila hladna, ode i spava sa Sofi?

Ne znam! Nisam mislila na to..Ali ako on to želi, neću da ga jurim i branim mu kao retardirana, toksična devojka.

Aham, ma srećo nemoj da ga juriš, budi hladna i oteraj ga, ispadni kučka. Sad da ode kod Sofi, opravdano bi bilo.

Nema opravdanja za prevaru, alo!

Pa kad ti nećeš takav odnos...

Popio ti je pamet bre! Razmišljaš kao muško. Ne slušam te više.

Izašla sam iz sobe, tražeći ga pogledom. Rulja tinejdžera svuda. Provlačila sam se kroz masu u hodniku, dok nisam videla njega. Potrčala sam da bih ga stigla, ali mi je neki retard, stajući ispred svoje sobe podmetnuo nogu. Saplela sam se, ali nisam pala. Održala sam ravnotežu. Cela rulja se smejala, podržavajući retarda. Vratila sam se korak u nazad i otvorila vrata iza njega. Gurnula sam ga u sobu i zatvorila vrata za nama.

Xx: E Tamara, šalio sam se. Ne loži se, nisi pala, sve top.

Ja: Naravno da je sve top. Da nije, tukla bih te pred svima tamo. Ovako te bar spasavam od blama. Mada obrukao si se žešće kad si pomislio da imaš pravo da mi uradiš ovo. O čemu si razmišljao? Šta se motalo po toj tvojoj šupljoj glavi, hm? Mislio si da ćeš proći bez posledica? - opasno polako sam mu prilazila, dok se u njegovim očima uveliko presijavao strah.

Prišla sam dovoljno blizu, kad je neko počeo da lupa na vrata. Glasovi u hodniku su utihnuli.

Ja: Zauzetooo. - otpevušila sam više onako psihopatski, ne skidajući pogled sa malog.

Relja: Ey Kleine, mach kein Schwachsinn. Wir haben doch einen großen Plan, nicht? Lass ihn jetzt einfach, wir klären das später. (Ej mala, nemoj da napraviš glupost. Mi imamo veliki plan, zar ne? Pusti ga sad, rešićemo to posle.) - pričao je smireno i tiho tako da mi je jeza prošla kroz telo.

Ja: Imaš mnooogo sreće, mali. - okrenula sam se i otvorila vrata. Relja je stajao direktno ispred, tako da sam se skoro sudarila sa njim. Zatvorila sam vrata iza sebe i ostala naslonjena na njima. Održavao se rukama sa obe strane mog sruka i zaključao svoj pogled za moj. Previše mi prija njegova blizina. Ne pada mi na pamet da opet bežim i izigravam kučku. Polako je spuštao glavu ka mom vratu. Disao je sporo i duboko, pravio me je još nervoznijom. Mirisao mi je kosu i ovlaš prelazio usnama po vratu. Izludeće me!

Novi deo stiže! U njemu će biti više Relja pov. Za otprilike ndelju dana mi počinju ispiti, tkd ne zamerite na pauzama. Btw. 03. 06. je mom "bivšem" rođendan, a kako je ovo 36. deo... Volim vas i hvala vam za ovoliko podrške!