Bežim od života, pratite me

67. Zaljubila sam se

Ja: "Nije fer!" Ti hoćeš da me skineš, jer sam ti...- prekinuo me je.

Relja: Pšš... Aj postavimo jedno pravilo: posle poljupca ne pričamo.

Ja: Ma nemoj, pa da možeš da me ućutkaš kad god hoćeš!

Relja: Nisam mislio inače, nego samo u četiri zida.

Ja: Ali "ne" ostaje n..- prekinuo me je vikanjem.

Relja: Ne Tamara, ovo sam sad smislio da bih te uslovljavao i silovao. Daj bre molim te...! - bio je jako razoćaran i ljut.

Neću dozvoliti da uspeopastim ovu atmosferu sad!

Iz čista mira, svukla sam majicu sa sebe i stajala gore samo u brusu pred njim. Trudio se da drži pogled na mojim očima, ali se u jednom trenutku predao i pustio pogled da šara po mojim grudima. Vidljivo je oblizao usne i tako rasplamsao maštu ove novonastale Tamare.

Relja: Jutros ni...- ućutkala sam ga sa prstom na usnama istim onim iritantnim - Pšš.. -.

Znam šta hoće da kaže: "Jutros mi nisi dala da ga zakopčam, a sad ću da ga otkopčam." ili slično.
Prst koji je bio na njegovim usnama je uhvatio svojim, pa isprepletao naše prste pred mojim licem.
Drugom rukom je uhvatio gumicu u mojoj kosi i polako povukao. Čupao me je, tako da sam zatvorila oči i namrštila se. Rukom koja je držala moju, sada drži kosu, dok sa drugom skida usranu gumicu. Kad je se konačno rešio, nestala je negde u sobi, a njegove ruke su se našle razbašurujući moju kosu. Sa par pramenova kose je prekrio moja ramena i zadovoljno posmatrao kako pada i prekriva deo mojih grudi.

Ja: Imam pitanje o ćutanju. Jel se to odnosi i na uzd... Ah ne nema veze, s tobom do toga ionako neće doći. - provocirala sam debelo polako prelazeći noktom preko njegovih pločica.

Uhvatio je moje zglobove jednom rukom i priheftao ih za zid iznad moje glave, odmah nasrćući na moje usne i ljubeći ih tom silinom, da sam i posle minut ostala da se borim za dah. Prešao je preko brade na vrat i ljubio svaki santimetar do mojih grudi. Slobodnom rukom je "mazio" moj stomak i poljupcima obasipajući moje rame, klizio rukom ka gore pa u trenutnku kad je ugrizao ono jedno mesto na dnu vrata, stisnuo je korpicu mog brusa celom šakom.

Ja: Reljaa! - ne uzdah, nego stenjanje.

Relja pov.

Hoću da čujem ovo ponovo i ponovo i ponovo...

Tamara pov.

Kožu koju je malopre ugrizao sad je obasipao poljupcima kao da će to umanjiti peckanje. Ma da se ta bol u sklopu sa njegovom blizinom pretvorila u potpuno drugačiji impuls, onaj koji je završio u mom stomaku. Prelazi jezikom preko i meni se otima još jedan uzdah.

Odvojio se od mene sa ogromnim ponosnim osmehom i samo tako stajao i gledao me.

Ja: Gotov?

Relja: Tek počeo. - prošaputao je i obavio ruke oko mog struka.

Ja: A ne ne. Ne samnom. - uhvatila sam njegove ruke i dala sebi sekund da procesujem koliko su jbno velike. Gurnula sam ih između naših tela i skenirala ih u pokušaju da pobegnem od njegovog pogleda posle ovog što sam rekla.

Relja: Tamara. Samo jedno pitanje imam: Zašto? Da li sebi možeš da odgovoriš na to? Zašto bežiš jbno!? Tamara, znamo se, znaš da neću da uradim ništa što ne želiš. Ne moramo da spavamo, ako je to problem, hoću da... - prekinula sam ga.

Ja: Relja verujem ti. Samo nisam spremna za tebe, da me vidiš... i uopšte.. - sve sam tiše i tiše pričala, jer me je blam izjedao.

Relja: Veruješ mi? - delovalo je kao da je od svega samo to čuo i da bi se, ako bih sad rekla "da", ko zna šta desilo.