Bežim od života, pratite me

69. Zaljubljena

Ja: Ako ćeš tako lako i moje da zaboraviš...

Relja: ...bićeš tu da me podsetiš, ili?

Ja: ...

Relja: Nećeš!?

Ja: Volela bih. Volela bih da zauvek ostane ovako. Ali..

Relja: Ovo između nas neće ostati isto. Ništa neće ostati isto. Ne znam za tebe, ali.. Ma znam i za tebe bre! Znam da ne želiš da ostaneš u ovoj džungli između Dejana i tvoje mame, mojih problema sa Serpentom, nezrelog Nikole, Krstića, Ivana... Znam da ne želiš da nosiš teret i krivicu za sve iz tvoje prošlosti. Znam da te plaši ta trenutna moć i dužnost da usmeriš svoju budućnost na, za tebe ispravni put. Isto kao što i ja želim da se rešim svoje prošlosti i da pobegnem od jbnog Serpenta. Želim tebe, a ti se boriš sa svojim problemima, tkd su ti problemi automatski i moji. Valjda ćemo u dvoje lakše da ih rešimo!
Tamara, ništa više neće biti isto. Osloni se na to da sam tu, jer ti ja neću nikada okrenuti leđa.

Ja: ...

Relja: O čemu razmišljaš? Što ćutiš?

Ja: Kako da te se otarasim. Zalepi se čovek za mene c c c... E al i za pod se lepe patike, odo' da čistim. - pokušala sam da se izmigoljim iz njegovih ruku, ali on me je samo namršteno gledao.

Relja: Aj da ti nađemo nešto da se presvučeš. - uhvatio me je za ruku i poveo u svoju sobu.

Ja: ..od pre Serpenta.

Relja: Mhm. - otvorio je orman i sa dna izvukao neku sportsku torbu. Spustio je između nas, seo na pod i otvorio rajsveršlus. Torba je spolja bila pohabana, ali stvari koje je vadio iz nje bile su dobro očuvane.

Relja: Evo ti, izaberi. - uzela sam prvu majicu sa vrha i otvorila je. Uhvatila sam rub svoje majice u nadi da će skloniti pogled sa mene ili izaći, ali on moj pogled nije pročitao.

Ja: Nećeš da se okreneš!?

Relja: Da se okren..? Ali jutros...pa jutros si tu istu majicu skinula predamnom i...i!? Tamara, jel ti mene zajebavaš?

Ja: Nije to isto. Jutros je...jutros sam... - povukla sam rub i konačno svukla usranu majicu - Eto ti! Oslobađam se na silu! Sila i sloboda u istoj rečenici, pazi molim te! - gunđala sam navlačeći njegovu majicu - Još i ne miriše više!

Relja: Smrdi??

Ja: Ne miriše na tebe.

Relja: Ni ti više ne mirišeš na mene. - prišao mi je za korak i nadvio se nad mojim vratom u pokušaju da se izvuče.

Ja: Skloni se, nisi hteo da se okreneš.

Relja: Ali zašto kriješ nešto što sam video jutros i što si mi obećala večeras!?

Ja: Šta sam ja tebi bre obećala?

flashback
...izvukla brus ispod jastuka i krenula da ga zakopčam.
Relja: Mogu ja?
[...]
Ja: Večeras ćeš. - prošaputala sam toliko tiho da je zamalo ostalo samo u mojim mislima.

Ja: To obećanje, kao i ovo sa presvlačenjem zavisi između ostalog od mood-a, od vibe-a. Idemo da završimo s ovim više!? Hajde, zovi me ako za nešto nisi siguran!

Relja: Dogovoreno, domaćice! - nasmejao se, prošao pored mene i usput me zakačio krpom po dupetu.

Ja: Re...- prekinula sam samu sebe u prekoravanju njega koji realno ništa strašno nije uradio. I sama sam se nasmejala svom bossovanju i bacila se na posao.

...
dva sata kasnije

Bacili smo se istovremeno na kauč, umorni i zadihani od posla prosečne balkanske domaćice.

Relja: Gladna?

Ja: Ti?

Relja: Gladna? - ponavljao je sa dozom ljutnje u glasu.

Ja: A ti? - terala sam mu inat sa takvom slašću..

Naglo se okrenuo ka meni i počeo da me golica.

Ja: Zaboravio si, nisam golicljiva. Pomešao si me sa Anđelom verovatno. - ignorisao me je i samo nastavio da traži tačku na mom struku koja bi me konačno izdala - Džaba traž...! - ruku je zavukao između mojih nogu i počeo da golica unutrašnju stranu moje butine. - Relja! Ne!..Prest..anii!

Relja: Jel. Si. Gladna.?? - svaku reč je posebno izgovarao sa ogromnim pobedničkim osmehom na licu.

Ja: Jel si t...? - shvativši da se ne predajem, nastavio je da me golica.

Koliko god ovo malo i nebitno delovalo, dete u meni se oseća viđeno i voljeno. Ne znam da li je to proizišlo iz ovog trenutka ili je upravo samo isplivalo nešto što sam davno zaključila.

Braneći se od njegovih napada golicanja, šutnila sam ga refleksno u stomak..ili sam ja barem mislila da je stomak... Zgrčio se i rukama pokrio mesto, mršteći se u bolu.

Ja: Relja!?

Relja: Jbt Tamara! - par sekundi mu je trebalo da se pribere - Ako si se predomislila za obećanje, mogla si da kažeš, ne da me osakatiš. - pokušava da ostane ozbiljan, ali mu se osmeh opasno otima.

Ja: Jel te još uvek boli?

Relja: Malo samo. - ironisao je idalje sa osmehom na licu.

Poljubi da prođe!

Ja: Pih sad barem nećeš više da me spopadaš... - prevrnula sam očima i nadmeno odmahnula rukom.

Relja: Upravu si, neću. - potpuno ozbiljan ustao je i krenuo napolje.

Ja: Ne, ne, ne! - uhvatila sam ga za ruku i povukla nazad - Hoćeš kesicu sa ledom?

Relja: Nije toliko strašno. Šta ćemo da jedemo? Naručujemo ili pravimo?

Ja: Pravimo! Šta imaš u frižideru? - srećna što se nije naljutio, požurila sam u kuhinju.

Relja: Znaš da kuvaš?

Ja: Dovoljno da preživim.

Relja: E pa onda stani po strani i gledaj jer večeras ja kuvam! - sav važan izvadio je tiganj iz police, stavio ga da šporet i dodao ulje.

Misao o količini posledica na moj budući odnos sa muškarcima koji je brak mojih roditelja ostavio, je pokušala da pobegne iz moje podsvesti, kad je njegovo naglašavanje "večeras" uključio odbrambeni alarm.

Ja: Pa šefe, primaš li pomoćnika?

Relja: Svakako! - nasmešila sam mu se, oprala sam ruke i otvorila frižider.

Ja: Šta imate na umu šefe? - pitala sam misleći na namernice koje bih mu dodala.

Relja: Muziku, treba nam muzika. - zatvorila sam frižider i samo tako ostala da ga zurim u njega. - Šta?

Ja: Sve mi s...Ništa, sve si mi gotivniji, to se mislim.

Relja: Nećeš valjda da kažeš da si se zaljubila? - ironično je glumatao zaprepašćenost.

Ja: Zar si ti još uvek u dilemi?? - promumljala sam i pobegla u spavaću po mobilni - Šta puštam?

Relja: Ne znam zaljubljena, nešto veselo.

Ja: Nerviraš me, mnogo.

Relja: Ne, ja ti se sviđ...- prekinula sam njegovo preterivanje rukom preko usta.

Ja: Zar moraš uvek da preteruješ?

Relja: Mmmhm!

Ja: Šta mumlaš!? Ćuti malo! - on je samo prevrnuo očima i stavio šake na moje kukove. Toliko nežnosti moja koža nije mogla da podnese bez da pusti moje ruke da se naježe i moje oči da se zatvore uz izdah mira.- A ne ne, džabe se sad vadiš manipulatoru jedan bezobrazni. Pustiću ta tvoja brbljiva usta samo da mi kažeš šta pravimo za jelo. - sklonila sam ruku i pokušala da sklonim njegove sa sebe.

Relja pov.

Iste sekunde sam je povukao ka sebi da je podsetim šta ova brbljiva usta inače mogu.

Ja: Zaljubljena? - šapnuo sam joj na obraz u pokušaju da vratim disanje u normalu.

Tamara: Molim? Jao stani bre, izgoreće! - htela je da se okrene ali je nisam puštao.