Bežim od života, pratite me

54. Zaljubio sam se

Dejan: Taj mali ima malo predubok glas za klinca, ali 'ajde. Sutra da si u devet kući.

Ja: U deset sam tu, imaj milosti.- i prekinula sam vezu.

Neće praviti problem, jer ga zapravo baš briga, njemu ni iz džepa ni u džep.

Relja: Predubok glas za klinca, hm? - rekao je brišući suze od smeha.

Ja: Čovek je upravu, glas ti je bruka. - tišina je ponovo zavlada i nije mi smetala sve dok on nije skrenuo u Dejanov kraj - Ne idemo kod tebe? - prošaputala sam, jer je meni delovalo kao da se namećem.

Relja: Mislio sam da ćeš da prespavaš kod Nikoline jer je moj krevet šugav!?

Ja: Onda..- skupljala sam muda - onda ću morati da spavam na tebi umesto na šugavom krevetu. - promumljala sam i prsnula u smeh.

Relja: Ostavim je i posle dva dana ona... Znaš moraću češće da se ljutim na tebe, sviđa mi se ova iskrenost. - nasmejao se razigrano.

Okrenuo je kola i krenuo ka njegovom stanu.

u njegovom stanu

Pustio je mene da se prva istuširam.
S obzirom da sam imala samo stvari u kojim sam došla (koje nisu preterano udobne) dao mi je svoj orman na raspolaganje i otišao da se tušira.
Uzela sam sivu donju trenerku i neku njegovu majicu. Namazala sam se kremom za koju "ne zna odakle mu" i koja "nije od neke njegove devojke". Nisam mogla odmah da se obučem jer krema nije upila.

Priznaćete da je to grozan osećaj - oblačiti se na nakremisanu kožu..

Naterala sam sebe da ipak obučem trenerku iako je Relja otišao pre tek nekoliko minuta.
Baš u trenutku kad sam bila sigurna da će mu trebati još vremena, gospodin upada u sobu samo u donjoj trenerci.

Ja: Nisi čuo za kucanje!?

Relja: Moja soba je, nisam navikao.. - rekao je kao potpuno validan odgovor i nije obraćao pažnju na mene i na to što sam polu-gola.

Stajala sam i pratila njegove pokrete, odsutan je, deluje mi čudno... Odjednom se okrenuo i uhvatio moj pogled.

Relja: Oblačiš se ili ne? Mislim čisto da znam šta da radim, gde da legnem... - rekao je krajnje smoreno i umorno.

Ja: Šta je s tobom bre? Malopre, u autu si se smejao i...- prekinuo me je.

Relja pov.

Ja: Smejao sam se kad si je šalila o tome, a sad stojiš na metar od mene u brusu i ne oblačiš se.
Ne znam da li me namerno provociraš, ali nije fer. Nisam od kamena, jbt. Zaljubio sam se u t... - prekinula me je spajajući naše usne.

Tamara pov.

Šake je položio na moj vrat i neprimetno ih spuštao ka dole. Čim je stigao do ramena, ugrabio je priliku da prekine poljubac i pređe na moj vrat.

Ja: Kad... - pričala sam tiho i isprekidano - kad se Relja... povuče u sebe..., to znači.. da hoć... - počeo je da sisa moju kožu između svojih zuba i tako mi oduzeo snagu da stojim a kamoli da pričam.

Pogurao me je ka krevetu i nadvio se iznad mene. Sa poljubcima je prešao na dekolte i malo je reči da sam bila na...naježena.

Relja: Mirišeš na mene. - nasmejao se zadovoljan kao malo dete.

Ja: Mhm to je osetio i onaj lik sinoć.. - šaputala sam glumeći prisećanje na to, nervirajući ga sve više.

Relja: Molim!? - prestao je sa svim i podigao se u ravnu sa mojim očima.
Ne mogu da verujem da se primio na ovo.

Relja pov.

Tamara: Ložim te bre. - nasmejala mi se u lice i pokušala da ustane, ali je nisam pustio. Gurnuo sam je nazad na krevet.

Ja: Mene ložiš? - razrogačila je oči kad sam počeo da je golicam. Bacala se po krevetu i pokušavala da pobegne, jedva dolazeći do daha.

Prestao sam, ali sam ostavio ruke na njenim kukovima. Znam da to ne voli, ali hoću da je isprovociram dovoljno da mi kaže u čemu je problem.

flashback

Spustio sam šake na njene kukove. Stajala mi je tako blizu, nisam mogao da ne uradim ništa i da ostanem miran.

Tamara: E nemoj. - rekla je namršteno i izmigoljila se iz mojih ruku, ali ostala na mestu.

flashback II

Ostavila sam mu poljubac ispod vilice i odmakla se čim sam osetila njegove šake na struku.

sadašnjost

Gledala me je u oči sa velikim dečijim osmehom kao omađijana.

Tamara: Šta je, bolelo bi te da sam uradila ono što si ti? Da sam skoro spavala i to sa tri različita lika.

Odjednom, stavila je ruke na moje i pokušavala da ih gurne dalje od sebe.

Ja: Šta je bilo?

Tamara: Nemoj tu da...- prekinuo sam je.

Ja: Zašto ne?

Tamara: Jer praviš problem.

Ja: Ma nemoj! A dok sam bukvalno ležao na tebi i dok sam te...- prekinula me je postiđeno.

Tamara: E alo mali! Aj se smiri malo, šta te briga zašto mi smeta!

Šta joj je koji k?
Ne kapiram čime sam je isprovocirao.

Ja: Kako "šta me briga"!? Zanimaš me, hoću da znam.

Prevrnula je očima i.. kao da se borila sama sa sobom, gledala je u prazno, negde iza mene.

Tamara pov.

Ja: Nije...nije ništa specijalno. Samo ne volim svoje kukove.

Namrštio se, ali nije odavao svoj stav.

Stav prema čemu? Prema tvom gaženju sopstvenog ega i samopouzdanja!? Kako očekuješ da te poštuje ako sama o sebi imaš takvo mišljenje? Zar misliš da mu ovakva imponuješ?

Pogledao me je značajno i odvezao čvor svoje trenerke koju sam ja nosila. Svukao ju je do ispod mojih kukova i...i spustio svoje usne na moju kožu.

Da li je ovo realno?? Relja, Kriminalčić me ljubi da bih.. Pa on nije normalan!

Ti bre devojko nisi normalna!

Kad je završio sa ostavljanjem sitnih poljubca po celom mom stomaku, pridigao se i pogledao me u oči.

Relja: Odsad je ovo moje. - rekao je i vratio ruke na moje kukove povlačeći trenerku nazad.

Ja: Ma nemoj. Nisi spomenuo taj uslov..- prekinuo me je, dok su feminizam i razum u meni goreli.

Relja: Ti ih ne voliš, ja ih obožavam, sad sam ih otkupio. - obrazložio je totalno ozbiljan i ustao sa kreveta.

Ja: Daj ne lupetaj! Nema potreb... - ponovo me je prekinuo, ni ne gledajući u mene.

Relja: Kad ih budeš zavolela, javi se - možda ti ih vratim. - nastavljao je svoju detinjastu igru i dalje ignorišući me. Povukla sam preveliku trenerku na gore, zavezala čvor i isto ustala.

Stajao je kod ormana i ronđao po njemu trista godina.

Ja: Mogu da ti pomognem? - stala sam iza njega u želji da vidim isto što i on. Međutim on je odmah izvukao nešto, zatvorio vrata ormana.

Relja: Možeš, ali ne sa ormanom. - okrenuo se iznenada i uhvatio me kako ga skeniram.

Relja: Voajerišeš? - podbadao je sa ponosnim osmehom kao da je osvojio milionče na lotu, a ne malo nahranio ego mojim pogledom.

Mogla sam da ga spustim i želela sam to, ali mi je došla pred oči scena od malopre i..

Relja pov.

Otvorila je usta da kaže nešto i baš kad sam očekivao verbalni atak svog života...ona me je zagrlila.
Nisam joj odmah uzvratio zagrljaj i time joj dao priliku da uradi nešto što nikad ne bih očekivao od nje.

Volim vas! 💜