Bežim od života, pratite me

64. "Puna kuća"

Nervira me i to baš jako. Koji joj je đavo? Do mene nam ne treba ni deset minuta. Padne jedna kapljica u roku od dvadeset sekundi. Nema šanse da odjednom ljuljne oluja i iskvasi beton toliko da bi bilo opasno. Stvarno ne kapiram šta joj je.
Ne želim da je prisiljavam ili ubeđujem, a kamoli da odem bez nje.

Ja: Okej, ostaćemo. Tvoji ima da me prozovu pičkom, čisto da znaš. Pogotovo Nikola.

Tamara: Prvo: pička mora da izdrži štošta i apsolutno ne zaslužuje da bude svrstana u sinonime za slabost. Ocenila sam te kao dečka sa drugačijim shvatanjima. Drugo: Nikog ne bi trebalo da tangira mišljenje dečka kao što je Nikola. Niti mišljenje bilo koga od onih ljudi za stolom. Lično sam rađe devojka žive kukavice u jednom komadu, nego izlomljenog ili mrtvog ali hrabrog Relje. - mnogo je uzrujana i osećajna nekako. Ne razumem šta se dešava, ali hoću da joj pokažem podršku.

A ona bi da se svađa.

Ne, ona hoće blizinu i sigurnost.

Prišao sam joj za korak i pružio ruke ka njoj. Uhvatila je moje ruke, grubo ih spustila dole i odgurnula me od sebe.

Eto ti tvoja filozofija!

Tamara: Krstić nas slika. - šapnula je i podigla pogled na prozor iza mene.

Ja: Kakav imbecil, neverovatno!

Tamara: Alo mali!?

Ja: Molim?

Tamara: Pa Nina i on će to da rastrube još sutra po školi. Šta ćemo sa Ivanom i Anđelom?

Ja: Anđela te je u videla samnom već sto puta bre. Meni to odgovara u odnosu sa njom. A za Ivana ne znam. Smislićemo nešto.

Tamara: Moramo nešto da smislimo pre škole sutra.

Ja: Što tako urgentno?

Tamara pov.

Ja: Šta ako odreaguje agresivno kad čuje trač o nama!? Pošalje njegove da me kazne? Ocrni me najstrašnije da mi se osveti? Jer muškarci su takvi: ako te ja nemam, niko ne može; ako nećeš sa mnom, ne smeš ni sa kim. - Tišina. Aha kad se radi o nekom ko ti znači onda vaše muške osvete više nisu smešne, ni zaslužene, ni opravdane. - Ajmo unutra mali!

Ušli smo u kuću i pre nego što sam zalupila vrata, čula sam šaputanje. Pokazala sam Relji da bude tih i prilepila se uz zid blizu dnevne sobe.

Dejan: Misliš?

Krstić: Ma da, svi znaju Relju. Ne isplati mu se da ostane na njenoj strani. Naćićemo mu malo lepšu ribu i odustaće od Tamare sto posto. On ima čak i neke dugove kod velikih zelenaša.

Dejan: Znači podkupljiv?

Nikola: Odlično! Ma on nije problem. Šta on ima od male povređene balavice koja se pravi hrabra i zrela. Klasični dečiji odbradbeni mehanizam. Šta on ima od nje? Ništa, samo probleme i manjak živaca. I kad mi ništa ne bismo uradili, on bi sam pukao za nedelju dana.

Dejan: Ma da!

Okrenula sam se, neželeći da slušam ova sranja i našla se lice u lice sa Reljom. On je ovo čuo!? Sve? Ovo ugnjetavanje i pljuvanje po meni? I to od strane najrođenijih.