Bežim od života, pratite me

62. Razočarenje/ mesto za spasioce

Tamara: Čekaj! Tri...dva...jedan, upravo poziva Dejana da mu sve prepriča. - pogledali smo ka lokalu..i stvarno, matori šeta nervozno levo-desno i telefonira. - Kao malo pašče...samo što su kučići lojalniji od ovog majmuna. - tihim glasom, još uvek naslonjena na mene, konstatovala je glasom punim razočarenja.

Ja: Tužna?

Tamara: Besna. - krenula je dalje, ali nisam je pustio.

Ja: Kako da se rešimo tog tvog besa?

Tamara: Da mu oduzmemo dozvolu da obučava decu.

Ja: Misliš da bi ga to bolelo? Idalje će biti izdajica, samo sa lakšim novčanikom.

Tamara: I to što kažeš... Ma nisam Sveti Petar a ni Bog da mu sudim i da se svetim. Sam je sebi dovoljna kazna.

Ja: Jel si sigurna? - ne mogu da se pomirim s ovim bre. Odrasla je ovde u njegovim rolerima. Sad je druka prvom ko se ponudio.

Umesto odgovora, okrenula se i zagrlila me.
Znaći povređena je...znači idem da ga polomim. Krenuo sam ka njegovom lokalu, ali me je ona zaustavila.

Tamara pov.

Relja: Tamara. - preteći tiho mi je šapnuo u nadi da ću odustati.

Ja: Tebi ja nisam dosta? - pokušavam da promenim temu pre nego što ode i napadne dedu. Mada tek meni malo fali da napravim haos. Ljuta sam. Ljuta sam što sam imala poverenja u njega i jer je bio moja svakodnevnica. Ljuta jer me je ovo sad toliko pogodilo.

Relja: Molim? - namrštio se potpuno zbunjen.

Ja: Meni je bilo dosta da te zagrlim, da sav bes ispari i da sve osim nas, postane nebitno. - šaputala sam skroz tiho i gledala ga u oči.

Nije verovao šta čuje, privukao me je bliže i još uvek samo ćutao.

Relja: Taj tvoj zagrljaj je bio dokaz da si povređena i samim tim okidač da odlučim da...to promenim.

Ja: Ali Relja..koliko god bi on sad patio, to ne bi promenilo moje razočarenje. Trebalo je da iskontrolišem svoju reakciju i da ne dopustim da me to pogodi. Ali taj propust je bio samo na tren, sad me boli dupe, vidi! - nasmejala sam se da mu dokažem kako sam već prešla preko toga i nastavila da šetam promenadom.

Relja: Daj da vidim! - mrtav 'ladan sustigao me je, zastao i pogledao moje dupe - Ne izgleda kao da te boli. Moram da promenim to. - dobacio je šaljivo i u prolazu me udario po dupetu.

Zastala sam i pogledala ga ubilački.

Relja: Šta je bilo? Ti mene možeš da ložiš tu pola sata i da me izigraš tako da zaboravim da sam hteo da sredim onog matorca što te druka.
A ja ne mogu da iskoristim to što si sama upala u svoju zamku. - ubeđivao me je nesigurno, dok sam ja hodala dalje ignorišući ga.

Nekoliko minuta je u tišini išao pored mene. Meni se u glavi vrtelo kako gde god da odem i koju god osobu koja mi je ranije nešto značila sretnem, moram da očekujem da ih je Dejan već otkupio. A to boli. Grozno je. Ksenija - moja najbolja drugarica oduvek, evo već je prošla druga nedelja odkad se ne javlja samoinicijativno. Znači drugarice smo samo kad sam ti tu za zabavu? Inače nisam zanimljiva? Poverovala si u Dejanove priče kojima smo se zajedno smejale, jer su toliko bile lažne? Zaboravila si kad te je pratio kolima gde god si išla i kad te je čekao ispred zgrade da bi te ubedio da se okreneš protiv mene? Zaboravila si kad si mi sve to sama pričala u suzama, kad si ga se plašila? Zaboravila si moje poderane vene na rukama, kad si tražila da se otvorim i da ti sve ispričam, samo da bi odmah nakon promenila temu i pričala o novom dečku? Zaboravila si FaceTime po celu noć, iako bih sutradan imala rano školu? Zaboravila si zajedničko planiranje male mature za koju smo obe znale da neću moći da dođem...biranje haljina, noćima? Kako si mogla da zaboraviš?