Bežim od života, pratite me

16. Boli li? - Boli!

Budim se i ustajem iz svog kreveta. Opet ista priča, uvek isti san. Užas. Grubo i isfrustrirano brišem suze sa lica i saginjem se, te izvlačim kutiju ispod kreveta. Sećate se kad sam se iseljavala iz stare kuće i uzela jednu kutiju sa ormara? Evo je upravo ispred mene. U njoj su stare slike, pokloni od ljudi iz prošlosti i moj stari dnevnik. U kutiji su i žileti, nožići i jedan šestar. Nagađajte čemu su služili. Ne, nisam bila derište, niti sam tripovala depresiju nego sam tako jednostavno prelazila preko nekih onako baš bljak stvari koje su mi se dešavale.Prošlo je već mnogo od zadnjeg puta, baš mnogo. Možda je došlo vreme za to?

Naravno da jeste, trebala si to još odavno da uradiš. Samo tako možeš dalje. Moraš da patiš za sve stvari koje su ti se desile, jer si ti kriva za sve. Da ti nisi u njihovim životima, živeli bi nomralno. Celu familiju si izneverila, umesto da si dobro dete, da se koncentrišeš na školu, da si dobar uzor sestri, šta ti radiš? Uništavaš je, ostavljaš je baš kao što je on tebe, zar ne? Ostavio te je, a i kad je bio tu, izbegavao te je. Evo i sad te se plaše i on i Dejan. Svi znaju da si luda, samo svi ćute, jer se nikad ne zna šta se psihopati vrzma po glavi. Jel boli, hm? Jel istina boli? Jel su obojica rekli da si psihopata? Jel imaš karton u psihijatriji? Tamara NIkolić, pod brojem 35802. Zašto ga znaš napamet? A broj njegovog kartona? Znaš li i njegov broj napamet? Znaš. Zar nisi shvatila do sada da vas Dejan nikada nije vodio u psihijatriju zbog njega nego zbog tebe? On je trpeo sve, ne bi li te zatvorili. Pitanje je samo, iza kojih rešetaka ćeš završiti. Tvoja majka, šta je sve uradila zbog tebe, koliki dug je napravila? Da bi joj se ćerka jurišala sa nekim klošarčićima? Sramoto! Razočarala si ih sve! Sećaš li se kad je Dejan pre 3 godine hteo da te se odrekne, sećaš li se? Naravno da se sećaš. Ti si kriva! Uništila si svojoj sestri, svojoj najbližoj sve. Kako ćeš u oči da je pogledaš sutra? Bolje se ubi odmah! Sećaš se kad te je Dejan prijavio da si suicidna? Tada se nisi rezala. Eto vidiš da je bio u pravu. Sećaš se kad je Nikola rekao mami: " neću sa njom da se pozdravljam, ona je luda". On, Nikola, tvoj jedini rođeni brat ne želi da te vidi, ne zna da li si živa i ne zanima ga. Boli li Tamara?

Ja: Boli!

Dok sam slušala govor svoje savesti, tako me je zabolelo. Obe znamo da je sve što je rekla istina. Od reči - do reči. Zgrabila sam šestar i pravila ravne, vodoravne, tanke linije po unutrašnjosti leve ruke. Prelazeći preko starih ožiljaka, pravila sam nove. Kad je krv počela da teče iz poderane kože, bilo mi je mnogo lakše. Tih nekoliko minuta mi je bilo bolje, prodisala sam. Ali odmah nakon se teret vratio na svoje mesto, tamo negde duboko u grudima. Rane su počele da peku, ali ne dovoljno, jer je bol bila sve jača. Uzela sam alkohol iz fioke i posula ga po rani. Počelo je užasno da peče, a "bol u grudima" se smanjivao.

(Moram da dodam. Ovo je samo deo priče. Ne radite to. Iako se vama to u trenutku čini primamljivo i neophodno, pomislite na posledice. Koliko god da mislite da niko ne obraća pažnju, primetiće se. Uplašićete sve oko sebe, a to će samo povećati problem, jer kad neko vidi to baviće se posledicama, misleći da treba da vam spasi život. Neće se pobrinuti za razlog, tkd to nije rešenje. Ne postoji samo jedna linija, niti će puder to da pokrije. Rešavajte problem, ne čamite u boli. Pišem ovo, znajući da će većina preskočiti, ali osetila sam dužnost da vam kažem ovo, jer sam prošla kroz to. Pazite na sebe.)

Odjednom se u tišini začuo moj telefon. Ko bi me zvao sada? Skriven broj, pa naravno.

Ja: Halo?

Xx: Beži daleko iz grada. Dolazi hitna. Video te je.

Prekinuo je poziv. Nisam prepoznala glas ovog čoveka, ali odlučila sam da pobegnem. Znam šta je hteo da kaže. Dejan mi je pozvao hitnu, da bi me stavili u ludnicu. Pokušavao je to već x puta, ali su svaki put rekli da nisam pacijent. Poslednji put ih je tako dobro potplatio da sam se jedva izvukla. Uzela sam žilete, ispolivala ih alkoholom zbog tragova krvi i stavila u wc, da bi izgledalo kao nešto potpuno normalno. Ruku sam obrisala, te stavila debeo sloj pudera na onako otvorenu ranu i obukla duks preko. Navukla sam farmrke, uzela telefon, pare iz šteka, ključeve od maminog stana i izašla napolje. Čim sam izašla napolje, nabacila sam kez i pozvala Kseniju.