Bežim od života, pratite me

53. Aleksa je...

Otišli smo u garažu, seli u kola i krenuli. Vozio sam bez plana. Previše je privatna tema da bismo išli na javno mesto, a u stanu su mi ne jedna, nego dve starlete. Izašli smo na auto-put, a ona je ćutala, nije pitala ni gde idemo, ni zašto... Da mi pokaže da mi veruje!?
Stao sam na priključku za neki most, otišli smo predaleko. Odvezao sam se i okrenuo ka njoj. Uradila je isto i izvadila telefon iz džepa.

Tamara: Aleksa je lik kod kog sam se sakrila od Serpenta, kad si mi predložio da idem kod mame. Sećaš se, rekla sam ti ono veče u našem apartmanu šta očekuje od mene. Čak si imao čast da vidiš njegov dick pic umesto mene. Rekao si da ćeš ti da središ sve sa njim. Slagala sam te pre neki dan, da mi je mama pisala, jer nisam htela tebe da dovodim u opasnost. Relja, ti ne znaš ko je on i kakav je to kraj. Nastao bi masovni pokolj, iz kog teško da bi se izvukao živ.

Gledala me je u oči i znao sam da me ne laže. Bila je sigurna u to što priča, a i imalo je logike.
Tek sad se osećam bedno što je nisam saslušao, što joj nisam verovao. Približio sam joj se i poljubio je (konačno, posle petsto milijardi godina).

Tamara: Alo bre! - odmakla se i zgađeno obrisala svoje usne. Molim!?

Ja: Šta je bilo bre?

Tamara: Neću da mi preneseš neku Anđelinu polnu bolest ili žvalu. Beži bre!

Ja: Polnu bo...Tamara, šta lulpetaš? To ne ide tak...- prekinula me je.

Tamara: Imaš iskustva sa prenošenjem njenih zaraza!?

Ja: Alo bre devojko o čemu ti pričaš? Da li si potpuno poludela?- coknula je jezikom, otključala telefon i otvorila neke slike.

Tamara: Objasni. Mislim sad kad smo rešili tvoju emocionalnu buru, možemo da se posvetimo i mojim problemima. Koje uglavnom ti praviš, ali ajde..

Na slikama sam bio ja na krovu sa Anđelom na sebi. Čak se na nekoliko i kao ljubimo.

Tamara: Maca ti je pojela jezik? Mogu sad da ti slomim glavu, mogu?

Ja: Ahm, Tamara ja se ovoga ne sećam. Ja...otišao sam na krov i....

flashback
5 ujutru na krovu motela

[...]

Kao u filmu, cuclao sam flašu Jack Daniels-a, jer su moji cimeri klasične фенси pederčine iz privatne škole. Mogao sam da biram između Rosé-a, Belvedera i Jack-a.

[...]

Legao sam na beton krova zgrade sa nogama na ivici.

sadašnjost
Ja: I onda sam zaspao. Probudio sam se na krovu.

Tamara: I sad treba da poverujem u to? Sa jedne strane imam slike, a sa druge tvoju rupu u sećanju. Šta misliš da je ubedljivije? Ustvari, zar ja ovako nešto nisam već predvidela?

flashback
Ja: I šta ćemo sad? Ona hoće tebe, a mi hoćemo njenog dilera. Ti ćeš blejati sa njima, ona će te nadrogirati i dan kasnije ćeš se probuditi u njenom krevetu bez da se sećaš šta se desilo. Pa će te ona probuditi prisećajući te na sve što se desilo noć pre.

sadašnjost

Ja(Relja): Nisi predvidela ništa, jer se ništa nije desilo. Pogledaj slike, ni na jednoj nisam pri svesti.

Tamara: Ne menja činjenicu da ste imali fizički kontakt. - sagledala me je zgađeno uz dramsku pauzu - I? Šta ćeš sad?

Ja: Ja šta ću?

Tamara: Izvini, Anđela ne može da bude moj problem. Šta ću ja sa njom? Napravili smo sranje, videla nas je zajedno. Sad je ljubomorna i hoće da nahrani ego. Ona neće stati dok te ne prisvoji, a meni ne pada na pamet da te delim. Tako da ćemo ili da je uklonimo ili ćeš ti biti sa njom a ja sa Ivanom.

Ja: To ne može!

Tamara: Ma nemoj, a one dve likuše u tvom krevetu i ove scene sa slika mogu, jel?

Ja: Oboje znamo da me je iskoristila za slike dok sam bio komiran, a one dve likuše sam pozvao iz besa. U tom trenutku, mislio sam da si me prevarila sa tom klošarčinom, izigrala moje poverenje, iskorist...- prekinula me je.

Tamara: Alo, o kom ti to iskorišćavanju pričaš!? Jedino tvoje što sam prihvatila je jedna strana kreveta. Prebaciću ti pare za...- prekinuo sam njeno lupetanje otvaranjem vrata.

Tamara pov.

Izašao je iz auta i nastavio da hoda odlazeći. Stao je negde na sredini mosta ispred i tražio nešto po džepovima.
Maznula sam mu paklu cigareta malopre, nisam valjda toliki baksuz da baš to sad hoće.
Očigledno jesam!
Okrenuo se ka autu i iako verovatno nije mogao da me vidi kroz zatamnjenu šoferšajbnu, imala sam osećaj da gleda pravo u mene.

Izašla sam iz auta i prišla mu. Ispod nas je bila voda u kojoj su se preslikavala svetla bandera okolo. Izgledalo je specijalno i razigrano, ali nije budilo u meni ono što je Beograd. Bila su to samo svetla i samo bandere. Nisam osećala tu uzbuđenost, uzvišenost, moć, želju da taj prizor gledam zauvek... Bila je to samo vodurina i zraci svetla koja poštuju zakon fizike i reflektuju se na površini.

Izvadila sam nam dve cigare i iz njegovog džepa uzela upaljač. Nije komentarisao, samo je pogledom pratio moje pokrete.

Među nama je vladala tišina dok su se dva dima mešala sa hladnim vazduhom oko nas.
Kroz glavu mi je prolazilo sve što je rekao, Anđeline slike...pokušavala sam da sklopim kockice.

Ja: Zašto si ostao na krovu? Šta bi bilo da si se okrenuo i misleći da grliš mene (naravno) zagrlio trotoar?

Relja: Pa bio sam pijan i razočaran.. a i spavalo mi se. Nisam razmišljao o tome. Mada teško da bih se okrenuo da te zagrlim, navikao sam da nećeš da spavaš kod mene.

Ja: Daj ne lupetaj, na ekskurziji nismo mogli, a kad smo se vratili ti nisi hteo.

Relja: Zato si noćas kod mene, jel tako!? - pitao je sa osmehom hvatajući me u zamku.

Ja: Ne bih rekla da pored one dve devojke stajemo i mi u tvoj krevet. Moraš prvo njih da središ...A i ko zna šta si u međuvremenu radio tamo.
Ne, ne, idem ja kući. Možeš da me odbaciš? - pitala sam retorički i pošla ka autu.

Bacio je opušak cigare i krenuo ka meni. Ušao je, startovao motor i krenuo. U autu je vladala prijatna atmosfera i ako nismo razgovarali. Napolju je naravno mrkli mrak, dok su njegov radio, dugmići i lampioni na ulici jedini izvor svetla.

Relja: Moj stan je prazan, a zadnja osoba koja je spavala u mom krevetu si ti.

Ne znam kako da odreagujem. Pobio mi je jedine validne argumente. Hoću da odem kod njega, ma da nisam sigurna u to koliko je on zaista nevin u celoj priči sa Anđelom.
Ne mogu samo tako da kažem da ipak ostajem kod njega. Pozvala sam Dejana, da bih Relji stavila do znanja da sam prihvatila njegovu ponudu, a i da bi javila budali da neću biti kući noćas.

Dejan: Alo?

Ja: Eej tata, htela sam da ti javim da ostajem sa Nikolinom noćas, pravi party zbog povratka sa ekskurzije.

Dejan: Ko je Nikolina?

Ja: Ma neka devojka iz mog odeljenja. - Relja je počeo da se smeje na glas.

Dejan: Zašto kod Nikoline ima muških glasova? Vi postajete muškarci pod punim mesecem, kao vukodlaci? - Relja je pokušavao da se smiri gušeći se od smeha.

Ja: Ne tata, njen mladi brat je došao da je pita za punjač. Mali ide već ide u drugi razred, a baš je nizak, neverovatno.

Zatrpavala sam ga sa nebitnim detaljima, da bi prestao da propituje.

Dejan: Taj mali ima malo predubok glas za klinca, ali 'ajde. Sutra da si u devet kući.

Ja: U deset sam tu, imaj milosti.- i prekinula sam vezu.