Bežim od života, pratite me

56.

Relja pov.

Kako sam to dozvolio!? I zašto ga nisam ponovo pretukao?

Nisam mogao!
Ona je stajala tu i...
Ona mene ne zna takvog i ne želim da ikada upozna tog mene. Ne jer joj nešto krijem ili jer imam više lica, ličnosti, nego jer je ta moja strana jako gruba i okrutna.
Tu stranu mene je stvorilo odrastanje u domu, kao odbranu od života na ulici. Ona nije kriva za to i zato neće morati da me trpi takvog. Ona ima onaj deo mene koji je sama prouzrokovala i stvorila.

Tamara: Reljaa! - doziva me iz kupatila i više nisam siguran koliko dugo je nema, niti koliko dugo me zove.
Možda se nešto desilo.

Ja: Molim? - derem se ispred vrata i borim se sa željom da uđem i vidim šta se dešava.

Tamara: Prvo: Gde su ti peškiri? Drugo: Nisam ponela veš. A treće: obućiću opet ove tvoje stvari, ali ne prisvajam ih, obećavam.

Ja: Peškiri su ti u regalu ispod lavaboa. Kako ih nisi našla, nije mi jasno.

Tamara: Zar misliš da sam ti ja ovde pootvarala regale i ispreturala sve?

Ja: Khm, ne bi me čudilo, khm.

Tamara: Relja, nemoj da ti izađem.

Ja: Sa peškirom ili bez?

Tamara: Daj Relja ne preteruj. Nismo mi ok, nismo kvit, nismo ništa. Ljuta sam.

Ja: Šta da ti radim za veš? Ne treba ti, samo mi praviš dodatan posao..

Nisam izgovorio rečenicu do kraja, otvorila je vrata jako ljutito. Vreo vazduh pun mirisa muškog šampona me je zapljusnuo, dok je ona umotana u peškir stajala ispred mene.

Ja: ...dodatan posao da ga tražim i donesem. Što si ljuta? - trudio sam se da ostanem ozbiljan i pribran.

Tamara: Nisam, nebitno. Sad imam bar peškir, uzeću ga sama. A i zar ti je bilo teško da mi doneseš!? - coktala je u pokušaju da pobegne od činjenice da je kad sam rekao da mi sa vešom pravi samo dodatan posao pomislila na mene skidajući isti.

Ja: Neka, doneću ti ja.

Tamara: U mojoj tašni, za koju nemam pojma gde je, imam veš. Tkd, nađi tašnu i donesi mi je celu, ako...

Ja: Šta ako?

Tamara: Ako ti je glupo da tražiš ili tako nešto, odkud znam? Kod tebe se sve vrti oko... - samo je izostavila reč koju toliko ne voli i ostavila rečenicu u vazduhu.

Otišao sam i našao njenu tašnu u spavaćoj sobi. Izvukao sam taj veš i trudio se da ne gledam u njega, jer već sad imam onaj problem. Pod prstima osećam čipku, ali uopšte neću da razmišljam o tome.

Ja: Evo, našao sam. To je to?

Tamara pov.

Ja: Jeste, hvala ti. - ostao je ispred vrata - Šta je bilo? Ne puštaš me da se obučem?

Relja: Ajde, čekam te u krevetu. - otišao je i zatvorila sam vrata, ali njegove reči su još uvek slale talase toplote u moj stomak. Ne znam zašto, jednostavno lepo i mirno zvuči.

Oblačim se i stojim pred teškom odlukom: da li da obučem brus, mučim sebe, ili da ne obučem brus i rizikujem da on nešto vidi ili sl.

Ma obućiću ga i onda kad legnem odkopčaću ga samo. Kompromis.

Ušla sam u spavaću sobu i zaista: ležao je i čekao me. Bez telefona, bez televizije, bez bilo kakve zabave.

Pogledi su nam se sreli u čudnoj tišini, dok sam mu se pridruživala.

Podbočio je glavu i intenzivno gledao u mene. Imam osećaj u svaku poru pojedinačno da gleda i ovako duboko analiziranje mi se ne sviđa.

Relja: Hoćeš da pričaš?

Ja: O čemu? O onom iz tvoje spavaće sobe, o tvojoj zamisli mene kao tvoje lične pucike, o vozaču ili o dodatnom poslu koji ti priređujem?

Relja: O svemu. Samo što je ovo prvo i zadnje što si rekla skoro isto a i pozitivno, to bih ostavio za kraj.
Ono za dve nedelje bez Marijane.. Prvo, "domaćice" nije bilo ništa loše. Raspekmezila si me sekund pre toga u sobi i to mi je izletelo.
I Tamara, nikad mi nije palo na pamet da mi ti izigravaš čistačicu. Kad si rekla da ćeš da mi pomogneš, već sam zamišljao kako sve završavamo zajedno. Onda si, vrv da bi se zaštitila, apsolutno hladno rekla da će da mi pokažeš šta i kako.

Ja: Uvredio si se, znam, ali morala sam grubo da se odbranim jer mi je odjednom palo na pamet sve ono sa mojom majkom i mojim životom ranije. Mislim, znaš sve, pričala sam ti.
Sa vozačem ništa nije bilo, progovorio je dve i po' reči i ti si došao.

Relja: Ali mnogo si se upla...uzbudila.

Aww, vidi kako bira reči da se ne osetiš loše. Ali džabe kad si u njegovim očima već uplašena i nesigurna.

Ja: Nisam bre.

Relja: Tamara, toliko si se uplašila da si bez razmišljanja prešla preko cele naše svađe i pozvala me. Poznajem te i znam da si već razvijala plan kako da me izbaciš iz svog života.

Ja: Da, vidiš kako se to fino poklopilo. Ni jednog trenutka nisam posumnjala da je to zapravo bila tvoja zamka. I to za oba susreta sa pedofilom-vozačem.

Relja: Šta lupaš bre!? Kao da sam morao da te onesvestim da bi prespavala tu noć kod mene.

Flashback na to veče
Malčice mi je bilo žao što se naše druženje upravo završavalo.

On: Mala hoćeš da ostaneš kod mene?

Ja: Pa da me rokneš !? Aaa ne, ne, idem ja.

Sadašnjost

Relja: I sad možeš brate da se okreneš i odeš kad god hoćeš. Kakve zamke, o čemu ti pričaš!?

Ja: Lažne frke u kojim mi pomažeš, da bih ti bila dužna i osetila se sigurnom pored tebe.

Relja: Da pa to ima logike, jer su ovo jedina dva puta kad sam te zaštitio, jel da?

Ja: Ne. - šapnula sam više za sebe. Izgleda da sam ga napala za sve zamke u koje su pale Dejanove bivše žene, a između ostalih i moja majka. Iako on nema veze sa tim. Kako to sad da mu objašnjavam? - Relja, ja... - prekinuo me je. 

Relja: Nema veze, mislim da razumem. Ali molim te pitaj se sledeći put, ili pitaj mene šta stoji iza toga. Radim ono što mi u tom trenutku deluje ispravno i sigurno nekad pogrešim, ali te velike sumnje koje dobiješ moramo odmah da razjašnjavamo.

Ja: Slažem se. Koliko je sati, trebalo bi da spavamo što pre? Sutra škola, prekosutra imamo termin da nadoknadimo ona dva pismena. Moramo brzo da.. - ugasila sam svetlo i okrenula se ka njemu.

Relja: Jel ovo tvoj pokušaj da zaboravimo na zadnju temu našeg razgovora?

Ja: Šta bi ti tu da pričaš više aman?

Relja: Pa ti si nešto htela da mi kažeš. Sećaš se, na kolenima odvezujući moju trenerku? Rekla si "Relja, ja" i onda je Marijana pokucala. Sad imamo vremena, reci. - pričao je opušteno i jako tiho, tako da sam se samo od njegovog tona raspametila.

Ja: Misliš, ono kad si rekao da ti treba moja pomoć, bez majice, tek istuširan. I to nakon znaš čega sve.

Relja: Ne znam, ispričaj mi.

Uff, kako mi ide na k!

Ja: Izjavio si kako si se zaljubio u mene. Onda sam te poljubila da to tvoje priznanje ne bi ostalo u vazduhu. Pa si ti taj "samo poljubac" razvio, tako da sam odjednom bila na krevetu ispod tebe. Onda sam dobacila nešto o prevari, ti si se primio bla bla bla. Stavio si šake na moje kukove, pa si bio užasno dosadan da ti objasnim zašto to ne volim. To je završilo tvojim usnama po mom stomaku i tvojim bežanjem odmah nakon. Tako smo završili u situaciji koju si opisao, s tim što nisam bila na kolenima. Ne preteruj baš toliko.