Bežim od života, pratite me

43. Ej što nisi na doručku?

Odjednom je stao negde na pola puta do soba i zarobio me između zida i svog tela.

Relja: Šta je bilo?

Ja: Na šta misliš?

Relja: Tamara, kaješ li se što radimo ovo, što si samnom, što poznaješ mene i što si morala da upoznaš Serpenta? Jel si se predomislila? Reci mi Tamara, hoću da znam.

Ja: Ne kajem se Relja! Samo ne stižem da budem ona druga Tamara. Onaj odličan đak, ona divna ćerka i sestra, ne stižem da se svađam sa svojom ludom maćihom i svojim ocem... Ne kajem se što radim ovo sa tobom, samo nemam vremena ni za šta, a moram da postignem i one druge obaveze. Moram gradivo da stignem, da se javim da nadoknadim pismene i ocene koje sam propustila...

Relja: Okej, onda ćemo da učimo zajedno danas. Oboje smo zapostavili školu.

Kako da učim pored njega? To ne ide. Ne, ne, neće ići. Kako da mu objasnim da jedva mogu da sklopim rečenicu ovako, a ne da se skoncentrišem i naučim nešto?

Ja: Ne znam. To je glupo, neću moći da se skoncentrišem. - pored tebe. Nisam smela da kažem to naglas.

Relja: Moći ćeš, veruj mi. Uvek možeš da odeš, ako ne bude išlo.

Ja: Pustićeš me da odem? Stvarno? Pa ti si divan! - sarkazam izbija iz mene, ne znam kako da se odbranim.

Relja: Ozbiljan sam.

Ja: Daj Relja, ti da učiš...kako da ne!

Relja: Šta misliš kako sam u gimnaziji?

Ja: Otac ti je Serpent!? - izletelo mi je.

Relja: On mi skida zvezda sa neba samo zadnje dve godine, jer sam sad sposoban i mogu da ga nasledim, pa misli da treba da me kupi. Do pre dve godine sam bio u sirotištu. - opet sam ga uvredila.

Samo se okrenuo i otišao. Htela sam da potrčim za njim, ali šta onda? Šta da mu kažem?

Osećam se tako fuj. Ispala sam kučketina i to ona najgora.

Odjedom mi u vidno polje ulazi Ivan i to sam.

Idemoooo!

Ivan: Ej što nisi na doručku?

Ja: Nema mesta... - odglumela sam razočarenje, tugu, patnju, bol, čemer, jad i usamljenost za čas i pogledala ga nevino. (lol, hiperbola)

Ivan: Dođi za moj sto.

Ja: Ali on je zauzet.

Ivan: Ma rešiću to. - dobacio je onako ponosno i uhvatio me za ruku, te uveo u salu.

Relja nas je video i znam da mu se ne sviđa ovo. Pogled mu je zastao na našim rukama, a onda me je prostrelio pogledom.

Hej, on se "zbog posla" ljubio sa Anđelom pred tobom.

Za "Ivanovim" stolom stvarno jeste bilo milion ljudi.

Ja: Ivane, idem ja ipak...ovaaaaj...

Ivan: Ne, ne, sve ful. Sad ću da ih sklonim. Ej mali, aj se skloni.

Miloš: Alo Ivane šta ti j... - onda je video mene - Opet ti! Šta 'oćeš ti ovde?

Alo mali, slomiću te prvom prilikom ne zvala se ja Tamara.

Ćutala sam i čekala da me Ivan odbrani. Fora je u tome da se on oseća jačim pored mene, zar ne?

Ivan: Miloše, ajde ne gubi se. Ja sam je doveo.

Pa da ja sam ovca, on me je doveo. Ne bih sama našla put.

Miloš je samo frknuo i poslušno otišao od stola, prožimajući me agresivnim pogledom.

Pfff, šta tripuje on? Da nije zaljubljen u Ivana? Retard!

Ivan: Pusti ga, budala. - pogledala sam ga u oči i blago klimnula glavom - Hajde da sednemo, hm?

Ja: Hajde. - pošao je ka svom mestu, i dalje vodeći me za sobom.

Seli smo za taj njegov famozni sto jedno pored drugog, dok su se svi ostali za stolom uveliko zabavljali. Ogovarali su, smejali se, flertovali i Ivan je bio mnogo srećan učestvovajući u svemu tome. On je stvoren za ovo društvo.

Dok sam je meni, sa druge strane, pogled stalno lutao ka Relji. Nije nas primećivao. Pa dobro, jbg i bolje tako, nego da se nervira bez veze i pravi scene, zar ne?

Izgledao je kao da baš uživa u društvu Anđele i njenih paćenica, koje su slučajno svratile baš za njegov sto.

Phh što i ne bi, nije ćorav!?

Jako te volim i zahvalna sam ti na svoj podršci i samopouzdanju koje mi pružaš, majke mi! Divna si!

Xx: I ko si nam ti? - nadmeno, ali i druželjubivo mi se obratil, jedna od devojaka za stolom. Viđala sam je po školi, ali se nikad nismo upoznale.

Ja: Amm...Tamar - prekinula me je smehom.

Šta je kog k smešno? Jel nadrogirana ona?

Xx: Pa to znam, svi znaju ko si ti. Mislila sam: zašto si sa nama ovde, ko te je doveo?

Ja: Ivan...sa Ivanom sam došla.

Xx: Oooopa a šta si ti Ivanu? - pitala je onako provokativnim tonom.

Ja: Am... - prekinuo me je Ivan, ubacujući se u razgovor.

Ivan: Oladi Mina, prijatelji smo. - spustio je i nastavio da trtlja sa svojima.

Kakvi prijatelji bre? Ne, ne, ne! Zašto? Jel mu nisam privlačna? On spava sa svakavim fufama, a ja sam mu drugarica. Ako po njegovim kriterijumima ne odgovaram, onda stvarno...

Ja: Izivini, moram do WC-a. - izvukla sam svoju stolicu i brzo izašla iz sale.

Ušla sam u toalet, pootvarala sve kabine i uverila se da nema nikog. Naslonila sam se na zid i skliznula dole.

Osećam se tako jbno nepoželjno. Ni moji u kući me ne sreću rado, a kamoli moji vršnjaci. Ja sam jbni problem. Sedamnaest godina imam, nikad dečka nisam imala. Sad mi je definitivno jasno zašto. Moj otac je hteo da me se odrekne, moj brat vrv ne živi sa nama zbog mene. Dejan je to uvek podvlačio. U životima svih ljudi oko mene samo donosim probleme sa sobom. Svima sam trn u oku. Da ni ne pominjem kakav rat je Relja započeo sa Serpentima kad me je zaštitio. Nemam svoje stalno mesto u ovom svetu, uvek sam sa nekim u svađi, uvek od nekog moram da se sakrivam i da pazim šta i kome pričam. 

Jbnom fuckboy-u nisam dovoljno privlačna. Hahaha neverovatno. Šta mu se to ne sviđa?

Ustala sam i stala ispred velikog ogledala iznad lavaboa.

Dobro, jeste da bih mogla da imam bolje dupe, realno. I možda uža ramena, da ne izgledam kao Rambo. I punije usne, i kraće čelo i manju vilicu. I možda sam preterala sa vežbanjem ruku, jel izgedam previše muškobanjasto? Jesam li previše debela ili previše mršava? Da nis... -

E ajde stani! Dosta je više.

Šta mi se desilo? Ja nikad ne bih plakala zbog nečijeg mišljenja o mom sobstvenom telu. Huh, valjda je PMS.

Aham, pa da...za sve ti je kriv PMS u zadnje vreme.

Čuli su se nečiji koraci ispred vrata. Brzo sam dogrbila prvu maramicu i brisala suze crne od maskare. Još tri koraka, još dva, još jed - vrata se otvaraju. A na njima ni više ni manje nego Relja.

Otmeno sam skrenula pogled i nastavila da briskam oči, iako više ničeg nije bilo. On je samo tako stajao na vratima i gledao me. Pravio me je jako nervoznom. Pogledala sam ga užurbano i čekala da kaže zašto je tu.

Ja: I? Šta ćeš ti ovde? Nema ni jedne devojke ovde, svobodno produži.

Relja: Šta ti je uradio? - pitao je i zatvorio vrata za sobom.

Ja: Ko bre, Ivan? - samo je klimnuo glavom - Bože Relja, navikni se da niko ne može ništa da mi uradi. Sledeći put ću ovakvo pitanje shvatiti kao uvredu. - rekla sam nadrkano i vratila pogled ka svom odrazu u ogledalu.

Relja: Tamara... - promumlao je iznervirano i izleteo iz WC-a. Bože, napraviće neko sranje! 

Kakva dilema: da li će Relja odšraviti Ivanu glavu ili ne? LOL