Bežim od života, pratite me

52. On misli da ja njega „varam"

Čim se odzvanjanje njenih kratkih štikli više nije čulo, vrata su se otvorila. Imate tri pokušaja da pogodite ko je. Relja, pa naravno!

Relja: Mala moramo da pričamo. - krenuo je iznervirano ka meni i zalupio vrata za sobom. Molim?

Ja: Ma nemoj! Izvini, što si ti nadrkan kad sam ja pošla tebi da slomim glavu? - već mi je prišao i „naslonio" na zid iza mene.

Relja: Ti meni? Što ne slomiš glavu tvom Akiju, hm? - bio je ljut i pričao je kroz ciničan osmeh. Na trenutak zaboravila sam da sam ljuta, htela sam da mu se izvinim, iako ništa nisam uradila. Razmišljala sam šta da mu kažem, samo da ponovo budemo ok. Nisam htela da me ikad više ovako pogleda i da ovako razgovara samnom. Ali ja sam ljuta bre! On je mene prevario, ne ja njega.

Ja: Šta lupetaš bre!?

Relja: A ne, kako si ga beše sinoć nazvala? „Mama"? Izgleda da ste pogrešno razumeli princip mammy issues. Ili naša nevina Tamarica ne razume na šta mislim?

Ja: Prvo: prestani da se ponašaš kao pederčina. Dru...- prekinuo me je.

Relja: Inače ti nisam delovao pederasto, jel to proizašlo iz tvog poređenja sa Akijem ili sa Krstićem?

flashback
Ja: Ma daj, ni Krstic se ne gubi na ovakva sranja.

[...]

On: Kao prvo: prekini da me porediš sa drugim muškarcima. Drugo: Krstić samo želi da spava sa tobom. Treće: Ako mi prijaju tvoje ruke oko struka, to ne znači da sam napaljeni majmun, ok?

Ja: Krstić mi se stalno mota po glavi, jer ne kapiram zašto više volim da budem pored tebe nego pored njega. Zato vas poredim. [...]

On: Kuku meni sa tobom Tamarice moja. Zašto ne kažeš šta te muči, hm? - rekao je više nekako šaljivo, sa odromnim, dečijim osmehom

sadašnjost

Ja: Relja ja stvarno ne znam zašto si ti povređen, ali ako bi seo i prestao da mi dišeš u vrat, mogao bi da objasniš šta je tvoj problem.

Relja: Ah da izvini, posle ćeš da mirišeš Akiju na mene. Kako si uopšte uspela da zavaraš i mene i njega kad smo ti i ja stalno zajedno? Spavala si pored mene jebeno Tamara. - odisao je i ljubomorom i razočarenjem. Odmakao se od mene, isfrustrirano se okrenuo i prekrio lice rukama.

Ja: Relja koji ti je k...? ...„mama", sinoć sam ti rekla da mi je mama poslala nešto...- prekinuo me je, pokušavala sam da shvatim o čemu priča.

Relja: Rekla si da ti mama šalje slike u pola 4 ujutru.

Ja: I ti si uzeo to lepo da proveriš, jel?

Relja: Znao sam da lažeš, a i užasno si se uzbudila. Mislio sam da ti neko preti, da te neko maltretira, a da nećeš da mi kažeš. Sad znam da to nije bilo uzbuđenje i drhtaj od straha nego...

On misli da ja njega varam sa Aleksom. Ali to možda nije toliko loše. Povredila sam mu ego, ako prihvatim ovu igru, još večeras će da uhvati Sofi ili bilo koju drugu pod ruku i da mi se sveti ljubomorom. Mrze će mene, neće krvariti na resničkom asfaltu zbog Alekse.

Apsolutno nemaš pravo da tako manipulišeš njegovim reakcijama i osećanjima. Reci mu istinu! Rešite to zajedno kao i sve do sad.

Ali i on je mene slagao za toliko toga. Za Serpenta, za zadatak, za onaj kokain...

Relja: Neverovatno. - okrenuo mi je leđa sa crvenim očima punim suza i krenuo ka vratima.

Za nepoverovati da ovakav čovek plače.

Relja pov.

Znači istina je. Nemam reči. Toliko sam joj verovao...

Otvorio sam vrata, ali ona me je sustigla i zatvorila ih. Zagrlila me je s leđa i, i ako je to jedino što mi treba sad, ne mogu da se spustim toliko. Ne mogu. Izvukao sam se i pomerio od nje. Još uvek mi je isto prijala, kako je moguće da me je moja Tamara preva...

Tamara: Relja... Aleksa je...- prekinuo sam je.

Ja: Ne želim da znam.

Tamara: Relja, saslušaj me..

Izašao sam i zalupio joj vrata pred nosem. Ne mogu da je slušam. Šta ima da mi kaže? Kad i kakav odnos su imali!? Ne mogu da verujem.

dva dana kasnije

Tamara pov.
U njegovoj ulici sam, opet. U njegovoj zgradi, ispred njegovog stana u kom znam da nije. Ko zna gde je. Otplakuje nešto što se nije ni desilo. Probala sam da mu objasnim, ignorisao me je. Nedostupan je. I evo sad i ja plačem na ovom usranom betonu i ako ništa nisam uradila. Rekla sam mu još ono veče u Beogradu šta ovaj hoće od mene.
Aleksa ne prestaje da zove. Ceo dan me cima sa različitih brojeva. Više mi ga je pun k! Sve se desilo zbog njega i njegove poruke. Platiću mu kurvu brate nije toliko teško.

Odjednom se čuju koraci. Relja! I to ne sam, nego u pratnji dve devojke. Pogledao me je, namrštio se i prošao pored mene, kao pored turskog groblja.

Ja: Relja, molim te saslušaj me. Ništa se nije desilo, ništa nisam uradila. Relja! - išla sam za njima kao pače plačući, ali nije me udostojio ni pogleda.

Devojka1: Are you really that good? She's literally begging. Hahaha.

Devojka2: I bet he is. Hahaha.

Kako bih joj... ufff... Kako može da mi zalupi vratima bre. Uvek sam ga saslušala, koliko god sranje da je napravio.

Nemam u planu da slušam zvukove iz njegove spavaće sobe, stvarno nemam. Toliko nisko neću da padnem, jer na kraju...ništa nisam uradila.
Ustala sam, pokupila svoje stvari sa poda i pozvala lift.

Relja pov.
Zar ćeš stvarno to da uradiš? Oboje znamo koliko te boli scena od malopre. Znamo da nećeš da je zaboraviš, ako sad spavaš sa njih dve. A ona sedi ispred tvojih vrata i samo te moli da slušaš.

Izašao sam iz stana i ostavio ove dve polu gole na krevetu. Šta radim koji k? Nije više tu. Otišla je. Sišao sam u prizemlje i zatekao je na izlazu. Psovala je obezbeđenje zgrade koje ju je napadalo pitanjima.

Ja: Tamara, čekaj! - okrenula se i krenula ka meni.

Tamara: Relja, saslušaj me, molim te. Daj mi dva minuta. Veruj mi jebeno! - kidala se na delove, glas joj je pucao dok je plakala.

Ja: Idemo.- pošao sam ispred nje, bacio pogled na obezbeđenje i izašao napolje.