Bežim od života, pratite me

44. Šta da ti dam Tamara?

Potrčala sam za njim i zatekla ga na putu ka Ivanovom stolu. Još uvek niko nije obraćao pažnju na nas. Uhvatila sam ga za ruku i povukla nazad.

Ja: Da li si normalan? Polazi! - šapnula sam mu i krenula ka krovu.

Koji mu je k? Ne možemo da pravimo ovakve scene.

Išao je iza mene i ćutao. Bilo je tako čudno, izgledalo je kao da sam ja mama, a on neposlušno dete.

Otvorila sam vrata i zaglavila ih. Stala sam tek kod ivice krova, tamo gde smo noćas sedeli.

Relja: Tamara stani. - uhvratio me je za ruku i povukao bliže sebi - Pašćeš.

Pogledi su nam se zaključali i na minut je nastala neka čudna atmosfera, nešto, ne znam šta. Sva sam se naježila... Naša tela su delili milimetri, skoro da smo bili skroz jedno uz drugo. Toliko sam se uzbudila od njegove jbne blizine. Ne mogu da udahnem, a da ne osetim njegov miris.

Koji će mi ovo k?

Ja: Ahm... - gde mi je jbni glas? "Pročistila" sam grlo, ali ne vredi mi, već sam se izblamirala - Jesi poludeo? Gde si pošao? Kod Ivana, pa da sve oteraš u k? Šta radiš Relja?

Relja: Zašto si plakala? - igrnorisao je moja pitanja i pričao jako tiho.

Ja: Pusti to Relja...- prekinuo me je.

Relja: Tamara, zašto si plakala? - podigao je ton i namrštio se.

Zavladala je tišina. Kako da mu objasnim? Da li da mu otkrijem svoju nesigurnu stranu? Da li sam dovoljno sigurna da neće otići, da će gotiviti i tu mene? Da ne ispadne kao da prosim za komplimente?

Relja pov.

Tamara: Ma glupost! Amm...rekao je da smo samo prijatelji. Valjda mu nisam dovoljno...am. Da...zgazila sam sama na svoj ego najstrašnije, ali nema veze. - pričala je sa lažnim osmehom.

Nije mu dovoljno šta? Privlačna? Pa ona nije normalna!

Tako rado bih otišao da ga ubijem od batina, ali ne mogu da ostavim Tamaru. Oseća se loše, ali ja stvarno ne znam kako da joj dokažem suprotno. Kako da joj pokažem nju kroz moje oči?

Ne daj Bože da ikad vidi sebe kroz tvoje oči! Pomislila bi da si obsesivna psihopata i pobegla.

Ne seri bre!

Ne mogu samo da joj saspem komplimente. Ona ih ne bi prihvatila, samo bi izgledalo kao da hoću svoju savest da operem. To joj ne bi pomoglo.

Ne znam kako da joj priđem. Poludeću, majke mi!

Postao si oficijalni papučar, nije to lak posao.

Ajde ne seri!

Ja: Ti si beše kratkovida?

Tamara: Odkud ti znaš za to? - zenice su joj se raširile, bukvalno je izneverovala. Ali to je bio važan detaj za ubistvo, zar ne?

Ja: Da, da, pa sad mi je sve jasno.

Tamara: Šta ti je bre jasno, šta lupetaš? E ne počinji sa tim forama, pliz.

Ja: Očigledno ne nosiš naočare, tako da kad si se pogledala u ogledalo malopre, nisi videla ono što ja vidim. Mislim Tamara stvarno...pored toliko mogućnosti, ti pomisliš da mu se fizički ne sviđaš... Plavušo!

Tamara: Uuu da smo u nekoj drugoj situaciji, bacila bih te odavde za ovo krajnje plitko i zatucano kategorisanje, ali 'ajde. - po glasu sam provalio da se oraspoložila, mada je to krila - A i umirem od želje da čujem tvoju teoriju.