Bežim od života, pratite me

63. Večera

Stojimo pred Dejanovim vratima. Tamara brče po tašni i traži ključ. Javila mu je da dolazimo, rekao je da će da skupi ceo žiri, a Tamara da nema potrebe jer joj je njihovo mišljenje svakako svejedno.

Ja: Pozvoniću jednostavno!

Tamara: Ne! Ne zvoni, rećiće da nisam u stanju ni na ključeve da pazim. Strpaće me znaš gde. - šaputala je kroz lažnu smirenost.

Uzdahnuo sam u znak nerviranja i naslonio se na kvaku. Moj gubitak ravnoteže zbog otvaranja vrata iza mene ispratila je začuđenim pogledom.

Tamara: Otključano!?

Dejan: Naravno, očekujemo vas. - prišao nam je i čim sam upao u njegov vidik, prevukao je pogled pun predrasuda po meni. - Hajdemo u dnevnu sobu! Jel ste gladni?

Tamara: Zavisi, ako je Ana kuvala - ne. Znaš srećo, ona povremeno okuša svoje kulinarsko (ne)umeće u slučaju da se promenilo. Čuda se dešavaju, ali ne i u Aninoj kuhinji. - razigrana i otrovno sarkastična objašnjavala mi je naglas. - Idemo da operemo ruke prvo.

Pokazala mi je da je pratim i otišla u kupatilo.

Tamara pov.

Relja: Ne moraš da me vodiš, poznajem tvoje kupatilo. - namignuo mi je i pogledom aludirao na vrata i scene od pre desetak dana. Hoće da me opusti i razonodi, ali toliko sam stisnuta i uplašena.. Rešetaće ga pitanjima, a nismo se dogovorili kako da ih slažemo.

Pruža mi peškir da obrišem ruke i hvata me za ramena.

Relja: Alo, jel postoji neko ko se bolje kapira od nas dvoje? - odmahnula sam glavom - Jel neko laže bolje od nas? - Ne. - Pa šta je onda bilo bre! Aj da provozamo ove budale malo i vodim te posle kod mene, važi? E al' obećaj mi da nećeš da trošiš toliko energije i da se cepaš toliko zbog dve kurve i dva kurvara.

Ja: Tri. Tri kur...Pa ti opet psuješ!

Relja: Priprema za četiri zida. - namignuo je, nasmejao se i ostavio me očaranom kako utiče na mene. Ovo što je rekao bi me inače uznemirilo i iznerviralo, ali sa njim znam da se zeza i da je to šala, a ne plan.

Izašla sam za njim i u dnevnoj zatekla zaista sve: Ana, Nina, Nikola, Krstić i naravno Dejan. Mleli su nas pogledima. Nina je balavila za Reljom, Nikolu su hvatali kompleksi, a Krstiću naša celokupna pojava nije prijala.

Ana: Pa zdravo deco! Sedite! Naručila sam nam kolače. Možda da pređemo za sto, praktičnije je.

Ja: Naravno da si naručila, da se ne pretrgneš od posla. - promumlala sam dovoljno glasno da me čuju, ali nedovoljno da započnem raspravu.

Prešli smo u trpezariju i seli za sto. Nina je pustila svojoj maštici na volju i pomislila da sedne pored Relje. Njega sam pomerila za mesto i sela između njih dvoje, ali sad je Relja sedeo pored
Dejana koji naravno sedi na načelu stola. Sranje!

Ana: Stefane, mrdni da sednem pored moje ćer'e!

Krstić je zamenio mesta sa Ninom i seo pored mene, a Ana je sela do Nine. Relja me je uhvatio za ruku i popreko pogledao Krstića.
Nikola se ugnezdio pored oca naravno i streljao pogledom Relju ispred sebe.

Ana: Jao, sad sam zaboravila kolače! Tamara, možeš da nam ih dodaš? - ma nemoj, pa da možeš da mi seciraš dečka ko petaci žabu na biologiji. Ma mo'š mislit'!