Bežim od života, pratite me

28. Zato što sam ti sad izložena.

Relja: Ma nemoj. - okrenuo se ka meni i počeo da me golica.

Ja: Hah žao mi te. Nisam golicljiva. - blentavi osmeh mi se opet vratio, dok sam ga gurala dalje od sebe.

Relja: Vežbala si zar ne?

Ja: Šta sam bre vežbala?

Relja: Golicanje. - i sam se nasmejao na svoju glupost.

Ja: Bože sačuvaj, šta ti lupetaš.

Relja: Ne verujem ti. - rekao je i nastavio da me golica, na šta nisam više mogla da se kontrolišem. Smejala sam se kao budala, isprekidano dišući.

Ja: Alo dosta, pašću sa motora. - drala sam se kroz smeh.

Relja: Jel ti drago što nisam bio kod nje, hm? - stao je davajući mi vremena da odgovorim.

Ja: Ne, to je tvoja stvar. Ja ne jurim nikoga.

Relja: Lažeš. - rekao je i nastavio na me golica.

Ja: Ne... Ne... Prestani!

Relja: Ako priznaš. - ponovo je napravio pauzu.

Ja: Jebeno mi je drago što nisi išao da spavaš sa njom. - rekla sam isprekidanim dahom i i dalje kroz smeh.

Relja: Okej. - prihvatio je i pustio me.

Ja: Ti nisi normalan. Zar nam priliči ovo, hm?

Relja: Da te nisam obrukao možda?

Ja: Pa sad...

Relja: Mala!

Ja: Šalim se, dobro je.

Gledali smo se samo par sekundi, kad je on prekinuo tišinu.

Relja: I stvarno ćeš sad da ideš kući?

Ja: Mhm.

Relja: Znači ne jurimo se?

Ja: Nema potrebe da se jurimo, kad smo 24/7 zajedno.

Relja: Kako si lepo zaobišla odgovor. - rekao je sa osmehom.

Ja: E mali, stvarno moram kući.

Relja: Važi mala. - rekao je, ostavio mi ovlaš poljubac na obrazu i startovao motor.

U šoku sam i to žešćem.

Ja: Mali, bezobrazan si.

Relja: Ne čujem teee..

Ma more marš.

Sklopila sam ruke oko njegovog struka i uvukla dlanove pod duks. Kroz majcu, osetila sam njegov jebeni torzo i zapitala se, da li se ovako svetim njemu ili sama sebi, jer meni ovo škodi definitivno.Jbn se stresao i koža mu se naježila.

Au.

Neka, on to tebi stalno radi.

Ubrzao je i stao na prvom semaforu. Ruke je spustio na moje i stegao ih.

Relja: Mala, veruj da nisi svesna šta radiš. Izginućemo jbt. - šaputao je hrapavom bojom glasa.

Ja: Koristim priliku, videla sam to od tebe.

Nasmejao se ponosno i u trenutku kad se svetlo na semaforu promenilo, nastavio da vozi.

Izvukla sam ruke tek pred ulazak u ulicu, praveći se da nisam to ni uradila.

Relja: Sad se skrivaš opet, jel?

Ja: Prilika je prošla.

Relja: A zašto je prošla?