Bežim od života, pratite me

11. Čekam te u ženskom.

Podigla sam glavu, a oči tog dečka su već čekale na moj pogled. Bio je to moj Miloš. Nismo bili zajedno, ali sam ja bila jelte naložena klinka i bila zaljubljena u njega četiri jebene godine. Šok je stvarno preblaga reč. On me valjda nije prepoznao te je rekao jedno kratko "izvini" i nastavio dalje. Ostala sam da gledam za njim, zbunjena i potpuno pogubljena. Došla sam polako sebi i krenula ka izlazu. Treba mi vazduh. Usput sam uočila jedan jedini taxi parkiran direktno ispred mene. Čudno, ali ne mogu da razmišljam trenutno. Ušla sam u njega, dala adresu vozaču i ugodno se smestila u sedište.

Taxista: Gospođice, znate li koliko je ovo daleko od Beograda?

Ja: Vozite ili da tražim drugi taxi?

Samo se okrenuo i upalio motor.
Vozim se već pola sata. Pfffffff. "Palim" telefon i listam insta. Ulazim u dm i ostajem zapanjena. Poruka od :"Kriminalčić". Hhahhahha.

On: Nešto te nema?

Jaoooooo! Pa ja sam trebala da se vidim sa njim noćas. Fuck. Ovo je tako ne profesionalno. Kako sad da ispradnem ozbiljna? Bravo glupačo. Bitno Miloša da si videla.

Ja: War beschäftigt. ( Bila sam zaposlena/imala sam posla)

OK. Valjda dovoljno hladno. Telefon mi je odmah zavibrirao, kao da je čekao moju poruku.

On: Opijanjem?

Ja: Ne tvoj problem.

Odkud on zna gde sam bila? On je možda malo veći kriminalčić nego što sam mislila. Jel to on bio u separeu iznad?

On: Vidimo se kad se otrezniš.

Htela sam da mu napišem mnogo toga, ali nisam. Nikako. Nije profesionalno.

Taxista: Gospođice stigli smo.

Platila sam mu i izašla iz kola. Polako sam otključala vrata i pridržala deo cilindra da ne bi škljocnuo i tako probudio celu kuću. Prišla sam odškrinutim vratima Dejanove i Anine sobe. Njih dvoje su krnjosali (spavali) kao pravi. Toppp bre. Lagano sam se popela u svojuj sobu i svukla helanke i majcu sa mene. Tek sad primećujem koliko su ove helanke neudobne. Ufff i ja serem kao budala. Biće zanimljivo.

07:30 ujutru

Dižem se iz usranog kreveta i stajem na moje nestabilne noge. Obukla sam običnu sivu nike trenerku. Nju sam kupila u nedelju u tržnom i Dejan još ne zna za nju. Reći ću mu da je trenerka od one devojke juče sa kojom sam navodno bila celu noć. Kosu sam vezala u visoku, haotičnu punđu. Otišla sam do wc-a da se sredim i skinem ostatak sinoćne šminke. Nije zdravo, ali me je previše mrzelo.
Sine više ne znam da li sam stvarno videla Miloša ili sam halucinirala. Pff nikada neću saznati... Izašla sam iz wc-a i iz sobe pokupila ranac, telefon i slušalice te sišla dole. Pitam se da li Dejan zna da se juče nisam vozila mini-busem. Ma koga briga. Za stolom su njih troje doručkovali.

Ja: Tata idem ja, možeš da mi daš pare za užinu?

Dejan: Da, da naravno.

Kako velikodušan čovek.

Dejan: Sačekaćeš Ninu ispred?

Ja: Ne tata idem sa drugaricom peške.

Dejan: Hmm dobro. - nije bio oduševljen, ali je odobrio. Otišla sam do kuhinje, stavila ness i krenula.

08:05

Ulazim u školu sporim korakom iako kasnim već 5 minuta. Glavobolja me ubija i užasno sam mrzovoljna. Spuštam ranac na na sred hodnika i iz njega vadim raspored časova. Hemija! Ma super. Juče sam je isto imala, tako da sad znam gde je i ne moram da tražim kao retard. Barem nešto. Dolazim do kabineta i ulazim kao da su mi vrata nešto kriva i zalupila ih za sobom. Veštica je krenula da se dernja, a ja sam dobila neopisivu želju da joj skratim život.

Ja: Prekini bre više! - prodrala sam se i sve je odjednom utihnulo.
Otišla sam do zadnje klupe, bacila ranac na pod i prućila se na tvrdu i ne udobnu stolicu. U kabinetu je vladao muk. Neki su posmatrali njenu reakciju, dok je većina pogleda bila na meni. Ona je kao dolazila sebi, pravila se da ništa nije bilo u nastavila sa predavanjem. "Bacila" sam pogled na NJEGA, ali on je bio usredsređen na telefon. Osetila sam se malo jadno. Zašto ja imam potrebu da ga gledam, a on je nema.
Proučavala sam ga još neko vreme i kad sam pogled sa njegovog savršenog tela prebacila na lice....ok....ovo je malo sranje situacija. Video je da ga posmatram i na licu mu je titrao mali pokvareni osmeh. Iz transa me je probudio telefon koji je zavibrirao u mom džepu.

~Poruka od Kriminalčić-
Srećo na času smo, nemoj da mi se onesvestis tu. Zapamti te maštarije, njima ćemo se pozabaviti kasnije, obećavam. (;

~Poruka za Kriminalčić~
Srećice, u mojoj mašti te koljem, nema šanse da zaboravim.

~Poruka od Kriminalčić~
Mhmmm važi, ali onda moramo i moju maštu da zadovoljimo inače nije fer, zar ne?

Daću ja tebi maštu! Ustala sam i otišla do katedre.

Ja: Nastavnice mogu li da promenim mesto, imam problema sa vidom, molim Vas?

Profa: A gde bi ti to da sedneš?

Ja:Pored onog dečka tamo. - pokazala sam na njega.

Profa: Ohh pa dobro, ali budeš li napravila neko sra......bla......bla.....bla........- čim mi je odobrila više je nisam slušala, već se uputila ka Kriminalčiću.

On nije delovao niti malo zbunjeno, naprotiv - bio je full opušten kao da me je očekivao. Dok sam prolazila pored njega da bih sela na unutrašnju stranu klupe, prošla sam mu polako noktima po vratu. Majko moja mila, ako sam ja normalna. Ali opet sve za osveticu, doduše ovaj put malecnu, ali ipak je osveta kao.... On se trgao, ustao, uzeo ranac i kao furja izleteo iz kabineta. Ja sam se spustila na njegovu stolicu i krenula da se cepam kao nenormalna. Krepala sam od smeha.

Profa: Jadno dete, gde je pustih pored njega. - trabunjala je gospodja baba sebi u bradu. Tek tad sam počela da ostajem bez vazduha od smejanja.

Profa: Tamara idi u wc i vrati se tek kad se smiriš. - uhvatila sam se za stomak i tako u grču od smejanja izašla iz ove ružne prostorije.
Stvarno sam otišla u wc i umila se. Smirila sam disanje i napade smeha. Izvadila sam telefon iz džepa i napisala dečkiću poruku.

-Poruka za Kriminalcic-
Pa srećo zašto pobeže?

-Poruka od Kriminalcic-
Gde si?

-Poruka za Kriminalcic-
Čekam te u ženskom.

Dobila sam zesci napad smeha i tako tresuci se sam uzela sapun i njime po ogledalu napisala : "malo sutra". Jbg inprovizacija ne koristim lip glosseve i tako ta sranja. Krenula sam napolje i samo što uhvatim kvaku začujem sam korake.

Malo kraći, ovaj sam par dana pisala. Ne stižem, preko dana sam puna obaveza, a uveče zaspim pišući deo. Tkd to vam je što vam je za sad.
Volim vas