Bežim od života, pratite me

3. Šta si rekao mali?

Okej mislim da sam obišla skoro ceo tržni centar. Nisam kupila toliko odeće, jer bi Dejan to primetio. Kupila sam šminku. Mnogo volim da se šminkam, samo što sa tom šminkom nikad ne izlazim napolje. To mi je jednostavno samo zanimanje. Otišla sam do Starbucks-a i sela za šank. Smoothie sam popila odavno. To mi je bio doručak.

I ne, nisam neka utripovana riba koja pazi na savršenu liniju. Baš suprotno. Nisam zadovoljna svojim telom, ali se trudim da to poboljšam. Otvorila sam WA i videla poruku od mame: "Zovi me kad možeš". Pozvala sam mamu i sačekala par trenutaka pre nego što sam čula razigrani glas svoje mlađe sestre. Nas dve smo čavrljale dobrih sat vremena, kad se mama javila.

Mama: Heeej srećo, kako si mi?

Ja: Evo super otišla malo u grad da prošetam.

Mama: Sama? Nemoj da ideš nigde sama Tamara. Ne znaš nikog, a i sama znaš kakav je to grad.

Ja: Znam mama, ali trebalo mi je malo vremena za mene. Znaš da sam sada stalno sa onima.

Mama: Znam srećo, samo se brinem za tebe. Nego šta si to kupila?

Ja: Pa malo sam obnovila šminku i tako. Kad mi moja majka ništa ne šalje, moram da se snalazim. - rekla sam šaljivo.

Mama: Hahaha poslaće ti mama ništa se ti ne brini.

Nastavila sam da pričam sa mamom o nebitnim stvarima i pila šejk, kad sam primetila da mi neki pogled bukvalno gori kožu. Neprimetno sam se okrenula oko sebe i spaziala grupicu momaka čije su oči bile na meni. Jedan od njih mi je namignuo i to je bilo to, dovoljno da se okrenem iste sekunde što je po svemu sudeći izazvalo smeh kod njega. Svi oni su zgodni, lepi i tako to, ali on.... Sad dolazi pitanje: "da li mu dati šansu" ili "priznati sebi da je playboy, fuckboy, kako god i da će me odjebati za dva dana i sjebati mi reputaciju momentalno". Definitivno druga opcija.
Platila sam piće, pokupila kese i odlučila da što pre krenem kući. U tom mom pokretu primetila sam da se i oni razilze. Super, još bolje za mene. Krenula sam ka izlazu iz tržnog u međuvremenu tražeći poruku od Dejana, mog "tate". Pa verovatno već možete da predpodstavite šta je trebalo da se dogodi, da ja nisam podigla glavu i videla njega ispred sebe te se brzo pomerila. On je isto bio na izlazu, te sam požurila tik pored njega da bih što pre otišla kući. U treutku kad sam prolazila sam čula njega kako se prigušeno smeje.

On: Slatka mala.

Ok, mislim da sam potpuno poludela upravo. Okrenula sam se tako da mu stojim na putu i on se zakucao u mene.

Ja: Šta si rekao mali?

Aha kurac mali, viši od tebe za glavu.

On: Ja mali? - pitao je nasmejano.

Ja: Pa mislim da je očigledno da se tebi obraćam, nije li?

On: Izgleda.

Ja: Ja mala nisam, niti sam ti dala pravo tako da me zoveš.

On: Drugi deo rečenice nisi čula ili se samo praviš, jer si se postidela, hmmm?

Ostala sam nema. Okrenula sam se i krenula ka izlazu. Usput sam se okrenula onako hodajući i viknula: "Ali ti nisi!" to je bio odgovor na "slatka mala".

On je retard. On nije tip momka na kog bih ikada pala.

Nisam sačekala odgovor već potrčala napolje. Idem kući odmah. Sada je 18h, tako da idem brzo kući da se spremim i izlazim. Pa nedelja je ljudi moji!

Pogledala sam u telefon i videla tri propuštena poziva od mame. Ajoj pa ja sam joj spustila slušalicu kad sam videla one likove. Uf! Napisala sam joj poruku, ali me je ona ipak zvala i tako smo pričali sve dok nisam stigla pred kuću. Javila sam se stražaru, ušla u kuću i pazite molim vas, zatekla Dejana (mog tatu) i Anu (njegovu buduću ženu) kako ispiraju grlo jedno drugom. Zgadili su mi dan. Kad sam krenula uz stepenice oni su me primetili i kao pokušavali da smire disanje. Moš mislit!

Dejan: Heej dušo, gde si bila? - složio je krajnje lažan osmeh.

Ja: Tu i tamo. Zašto?

Dejan: Kako to odgovaraš? Zašto, pa... - počeo je da mi se približava.

Ja: Poštedi me molim te.

Ana: Hteli smo da ti kažemo da si primljena u Nininu školu. U istom ste odeljenju.

Ja: Ok, kad krećem?

Dejan: Pa s obzirom da je sutra ponedeljak, najbolje sutra.

Ja: Dobro. Izlazim večeras.

Krenula sam uz stepenice sa sve kesama.

Dejan: Kupila si novu garderobu? - glas mu je već bio ljut.

Ja: Ne, kupila sam higijenske stvarčice: uloške i tampone. Zašto tatice, hočeš jedan? - pitala sam provokantno.

Dejan se malo kao smirio, jer ga je ona zagrlila. Ma kako da ne.

Dejan: Anči, jel Nina izlazi večeras? Možda mogu zajedno... - prekinula sam ga.

Ja: Ne tata, ne razumeš. Ja ne idem u klub da zaradim, ja idem da se provedem. Tako da se tu njena ćerka i ja razilazimo.

Ana je njega još više stisla kao da će on da dođe do mene i da me udari ili tako nešto. Nastavila sam ka svojoj sobi i ostavila ih u njihovoj jadnoj i lažnoj ljubavi. Zašto moram da gledam to glumatanje i lažne drame?

Okej, nebitno. Sad treba da se sredim!

Skinula sam staru šminku i stavila novu, dosta jaču. Odlučila sam da više ne krijem svoju šminku. Odlučila sam se za kožne helanke, crni crop-top i preko crnu kožnu jaknu.

Već vidim babu kako se žali mami, jer sam se opet obukla kao da sam pošla na sahranu. Hahaha.

Obula sam crne 97-ice i to je bilo to. Prsnula sam parfem i stavila 20€ u džep, samo u slučaju da mi Dejan ne da ništa. Sišla sam dole i pokušala da kosom sakrijem lice i šminku od njega.

Dole je bila samo Ana, tkd sam je lagano zaobišla i otišla. Pustila sam poruku "tati" da mi duguje pare sutra i "da ću danas posuditi od devojke sa kojom idem". Nesmem da mu otkrijem da imam novac. Pošto mi se ne ide busem ovako kasno, idem peške. Taksi mi u Srbiji nije najbolja opcija.
Po Google Maps-u sam stigla do kluba, međutim ja mislim da ovo definitivno nije pravi put. Dok čačkam po telefonu pokušavajući da pronađem način da stigem do kluba, odjednom se pored mene zaustavi motor.

O Bože! Naravno da je to onaj lik iz tržnog i naravno da me je prepoznao. Ok, 'ajde da blefiramo. Sišao je sa motora i prizi mi. Jooooj! Da li će me stići ako počnem da bežim? Samo jedan način da saznamo.
Počela sam da trčim i skretala između zgrada. Mislim da sam mu pobegla!

Okrenula sam se i odjednom osetila kako neko prislanja svoje telo uz moje i naslanja nas na zgradu. Ispustila sam tiho "u kurac" i jako stisla oči.

On: Šta je smešno mala ?

Polako sam otvorila oči i pogledala ga sa ljutnjom.

Ja: Šta to radiš koji kurac?

On: Pokazujem ti da me smataraš lepim iako si to negirala danas.

Ja: Rekla sam da nisi sladak.

On: Ne menja suštinu.

Ja: Ne, ne menja, ali daje utisak da nisi zapamtio detalje, jer ti nije bilo bitno.

On: Idalje nisi poništila činjenicu da misliš da sam lep i sve to. - koliko se ovaj dečko kezi pa to nije normalno.

Pa kad nema pamet, može da prezentuje samo fizički izgled.

Ja: Jaaa.... ovaaaaaj. - izigravala sam zbunjenost.

Gledala sam ga direktno u oči i kad sam bila sigurna da ga imam, šutnula sam ga kolenom između nogu tako da se odalji od mene. Međutim on se nije ni maknuo, već samo stisnuo zube i oči. Ovo nije dobro!
S obzirom da je samo jednom rukom naslonjen na zid, da me ne bi skroz zgnječio, tako da sam pokušala da se izvučem na tu stranu dok je on u fazi konstroliranja bola. Samo je spustio ruku sa druge strane i time svoje telo još više prilepio uz moje.

On: Pa slatkice moja gde si ti krenula? Mi tek idemo na jedno mesto, ali zajedno.

Ja: Hm, moraću da odbijem.