Bežim od života, pratite me

18. Da se plašiš da spavaš sa mnom.

Ne sećam kad sam ovako loše spavala, bukvalno nemam snage da pričam. Sedim upravo na prvom času, u zadnjem redu, u šugavoj školici i jedva držim glavu na ramenima. Jutros me je babetina, a i ostatak odeljenja, samo ispratila pogledom. Jedino je Laura sela ispred mene i forsirala komunikaciju. Mislim, okej mi je ona, ali neću da se sprijateljujem ni sa kim ovde. Imam čas sa čistom budalom od čoveka. Mrzi me. Mnogo podseća na Dejana, čak su im i pogledi na život isti. Odgvratno. Pričao je o politici, kad je neko odjednom jako otvorio vrata i zalupio ih za sobom - Relja.

Nije ni pogledao nastavnika, pogled je fiksirao na meni. Došao je do moje klupe i seo na stolicu pored mene. Sve oči u kabinetu su bile uperene u nas dvoje. Ništa nije rekao samo je uzeo moju svesku i počeo da piše nešto. Čemu ovakvo ponašanje? Šta mu je? Nadrkan je nenormalno. Svesku je gurnuo ka meni, da bih pročitala šta je napisao.
"Za pet minuta kod zidića"
Pogledao me je, podigao obrve i izšetao iz kabineta. Čim je on ustao, ustala sam i ja, nabila stvari u ranac i izletela iz kabineta. Nastavnik je vikao za mnom, dok sam ga ja ignorisala.

Njega već nije bilo u hodniku. O čemu se radi? Posao ili.. mi?
Došla sam do zidića i sela na stepenik pored njega.

Relja: Marija, Ivan, Andjela i Nemanja. Marija je do skoro konzumirala, nabavljala od Nemanje. Kod Ivana nismo sigurni, jer ga niko još nije uhvatio sa tim, što znači da je dobar. Andjela konzumira, nabavlja van škole. Nemanja je ranije samo bio dilerčić Mariji i još nekoj likuši.

Ja: Dobro, znači Nemanja i Marija otpadaju. Ivan i Andjela. Jel Andjela kao drska, hladna, okrutna ili šta već, ili se više krije ne bi li sačuvala svoj mali biznis?

Relja: Nešto između. Nije u baš velikom tripu, ali ne krije se.

Ja: Misliš da bi uspeo?

Relja: Da je smuvam? (povratićuživot)

Ja: Tako nešto. Mislim, ne mora da se obesi posle, ali zavedi je kao. Valjda znaš šta treba da uradiš!?

Relja: Opušteno. A Ivan? Ti nemožeš da se motaš oko njega.

Ja: Zašto ne bih mogla?

Relja: Zato što ti ja ne dozvoljavam.

Ja: Ne, ne. Izvini molim te, ako ću tebe da gledam kako se motaš oko neke likušice, ima' da ćutiš Boga mi.

Relja: Zašto bi tebi smetala Andjela? - pitao je sa smehom u glasu.

Ja: Zašto bi tebi smetao Ivan?- rekla sam mu pretećim glasom.

Relja: Zato što... - nakon što je prekinuo svoju rečenicu, nastala je tišina među nama. Ne ona neprijatna, već ona koja ti jednostavno dozvoljava da razmišljaš.
Zašto bi mi smetala ta Andjela? Zašto bi mi smetao njihov odnos? Zašto sam jebeno ljubomorna? Dok sam ja pizdela u sopstvenim mislima, Relja je prekinuo tišinu.

Relja: Ozbiljan sam, nećeš biti sa njim.

Ja: Reljaaa, ovo je posao.

Relja: Tamara, nećeš imati ništa sa njim! - besno je ustao i prodrao se.

Ja: Zašto ne? - sad sam i ja ustala i izdrala se.
Ko je on da se dere na mene?

Relja: Zato što ne želim da ti bilo ko drugi priđe, razumeš? Niko, niko nesme da ti uradi nešto osim mene!
(dernjaju se sve vreme, tkd neću da pišem pojedinačno "dernjaju se")

Ja: Ko ti je dao to pravo?

Relja je smirio disanje od dranja i nasmejao se ponosno.

Relja: Reakcije tvog tela koje ne možeš da iskontrolišeš pored mene, tvoje priznanje o privlačnosti i još mnogo toga što ne želim da nabrajam, jer si sad već crvena.