Bežim od života, pratite me

2. Oh pa dobro jutro gospođice!

Jutro

Mrzovoljno otvaram oči i vidim ljigavu Aninu facu. Kako molim? Šta ona radi ovde?

Ana: Heej draga! Nisam mogla da te probudim, pa mi nisi ostavila mnogo izbora.

Tek sad provaljujem da me je polila VODOM!

Ja: Alo bre jel si ti pri sebi? Kako možeš da me ispolivaš vodom?

Ana: Ohh dušice uopšte nema potrebe da se toliko dereš u MOJOJ kući, probudićeš Ninu!

Ja: Ohh ali meni je rečeno da ona rano ustaje ne bi li pomogla mami!?

Ana je je zapanjeno pogledala i podigla ruku da me udari, međutim ja joj uhvatim ruku još u zaletu. Zar bi udarila dete zbog ovakve gluposti?

Ja: Slušaj me, nemoj da ti je palo na pamet da podigneš ruku na mene ikad više.

Ana: Dejan će saznati za ovo. - nasmejala sam se pokvareno.

Ja: I šta ćeš da mu kažeš:" Mico, ja sam htela da udarim tvoje dete, ali me je ono sprečilo." ?

Ana: Misliš da bi ga bilo briga? - izignorisala sam je, znajući da je u pravu.

Ne bi ga bilo briga. Ne bi me odbranio.

Pustila sam je, a ona se samo okrenula i ljutito izmarširala iz sobe. Odmah sam ustala i otišla do kupatila. Uzela sam peškir, četkicu za zube i čiste stvari. Izabrala sam crni donji deo trenerke i belu oversize majcu. Na putu do tamo sam pokušala da zaobiđem one dve. Pored moje sobe je još jedna soba odprilike iste veličine kao moja. Ne znam čija je, nisam htela da idem u obilazak, a zaobišla sam i veliko upoznavanje. Možda još neko stanuje ovde, ne znam. Kupatilo je odmah pored te sobe. Ninina soba je sa druge strane prekoputa moje i te sobe pored mene. Njena soba je velika koliko moje dve. Krajnje pravedno. Nas dve smo na gornjem spratu, a Dejan i Ana su dole. Oni imaju zajedničku sobu. Došla sam do WC-a, zaključala se i počela da se skidam. Onda sam odjednom čula kako neko kuca na vrata.

Ana: Alo, otvaraj vrata. Kako si mogla da se jebeš sa Mirkom!? Onu malu ne mogu da namestim, bila je u sobi celu noć. Šta ću Dejanu da kažem? - siktala je.

Šta bre? Navukla sam stvari na sebe i otvorila vrata.

Ja: Izolite gospođice Ana? Trebam Vam?

Ljudi, njen izraz lica je bukvalno sve ikada. Imala sam mali pokvareni smešak na usnama, čisto da je dodatno  iznerviram. Gledala me je zapanjeno.

Ja: Da li Biste bili ljubazni i Vaše prepirke sa Vašom ćerkom vodili negde drugde, jer kao što možete da zaključite ona nije ovde? Pa-pa! - mahnula sam i zatvorila joj vrata ispred nosa. Provirila sam kroz ključaonicu i videla je kako odlazi.

Otišla sam da se istuširam i ne, nisam pustila hladnu vodu da odnese sve moje nemire, sačuvala sam ih za sebe.

Obukla sam čiste stvari i izašla iz kupatila. Sišla sam dole da doručkujem i kao što sam mogla da predpostavim tamo su samo one dve ludače. Što znači da je Dejan verovatno otišao na posao.

Ana: Ohhh pa dobro jutro dospođice! - iskezila se definivno najjadnijim lažnim osmehom ikad.

Nina je samo frknula ili šta već i vratila se svojim palačinkama.

Ja: Pa dobro jutro!

Otišla sam u kuhinju i uzela moj blender. Pffff jadnice su i to uzele od nas. Napravila sam sebi smoothie i sipala ga tako da mogu da ga ponesem. Čim sam kročila u trpezariju osetila sam dva pogleda na sebi.

Ja: Ajoj jel sam vam stvarno toliko zanimljiva ili hoćete neke pare i od mene da izvučete?

Nisam sačekala odgovor, već odmah otišla gore u sobu. Uzela sam novčanik, ključeve od maminog stana, ne znam zašto, ali oni mi dođu kao amajlja ili tako nešto. Telefon sam skinula sa punjača i otišla do svog stola za šminkanje, isto ostalo od mame. Stavila sam blagu senku, maskaru i balzam za usne. Sišla sam niz stepenice i usput iskucala mami poruku: "Možemo da se čujemo?". Uzela sam i smoothie i izašla iz kuće. "Pustila" sam poruku Dejanu da sam izašla i rekla čuvaru da mi otvori kapiju.
Gde da idem? Ufff znam! Idem u neki tržni centar. Pare? Pa, Dejanu sam za prošli Božić dala samo deo para koje sam dobila. Njemu to nije bilo čudno jer sam mu prosula priču da su baba i ujaci ljuti na mene i da mi ništa nisu dali. Tako da sad čuvam te pare kao zlato. Sa sobom sam ponela 60€. Na Google Maps sam našla tržni u blizini i otišla peške. Ovo je mnogo manje od BG-a gde sam do sad živela.

Malo duži od prošlog. Potrudiću se da što više objavim ubuduće. Ovo je samo uvod u priču da kažem tako, ali u sledećem upoznajemo zanimljive likuše i likove iz nove škole. ;)