8. Zar nisi provalila da sam luda?

233 9 8
                                    

Otišla sam čas i bila sam sva skenjana nekako. Nisam to pokazivala, zato što stvarno hoću da se uvučem među one likove. Primetila sam da me svo troje gledaju, čekaju reakciju.  Kako sam uzela telefon u ruke, pametna nastavnica je došla do mene.

Profa3: Khm, gospođice da li Biste bili tako ljubazni i predati mi Vaš telefon.

Ja: So viel ich sehe, sind manche Leute hier schon arm. (Koliko vidim, neki ljudi ovde su ipak siromašni) - gledala sam u njega, on je pratio dramu pred sobom.

Ja: Nemate svoj? Čekajte, ipak previše izlizana fora.

Spakovala sam svesku, stavila ranac na leđa i ustala. Pružila sam joj svoju hemijsku onako svečano.

Ja: Evo hemijsku Vam poklanjam.
Krenula sam ka vratima, podigla telefon i očigledno slikala ono troje. Gledala sam ga direktno u oči i objasnila svoj postupak.

Ja: Nur um herrauszufinden wer ihr seid. Wir sehen uns später du Arschloch. ( Samo da bih provalila ko ste vi. Vidimo se kasnije, šupčino ( Nemcima velika uvreda ) ) - namignula sam mu i uhvatila se za bravu.

On: Ich freue mich jetzt schon. (Radujem se već sad).

Izašla sam iz škole i primetila da me neko prati. Njihov je garant. Pa zajebali ste se opasno.

Otišla sam u farbaru i kupila sprejeve za grafite. Nabila sam ih u ranac i otišla do prve poslastičarnice. Kupila sam malu, okruglu tortu sa roze šlagom. Uzela sam dodatno roze srculenca kao dodatak torti.

Onaj lik što me je pratio, bio je ispred i telefonirao. Jel ovo uterivanje straha ili lik radi ovo toliko ofrlje? Sebi sam uzela milkshake i sela za sto. Lik je krenuo unutra i to je bio savršen trenutak. Ustala sam u roku od sekunde i našla se ispred njega. Idem da izigravam malo Ninu. Uhvatila sam ga za ruku i povukla ka izlazu i on me je pratio. Zavukla sam se među neke zgrade.

On: Oho mala, nestrpljiva? - naslonila sam se na zid, čekajući njega da mi se približi. Zagrlizla sam se za usnu onako zavodljivo, bla bla bla.

Ja: Možda, proveri.

On: Hoću itekako.

Nasmejala sam se i kad se naslonio na mene, odnosno "zarobio" me je kao poslednji slepac okrenula sam nas. Dok sam ga polako i zavodljivo kao "mazila" ili šta je on već tripovao, pretražila sam mu džepove i našla fon. Neprimetno sam stavila telefon u moj džep. Misija uspešno izvršena. Ehh sad kakvu poruku da im ostavim? Da li da ga povredim ili da ga izblamiram? Ipak ću da ga bijem! Pesnicom sam ga brzo pukla blizu slepočnice, sa željom da ga onesvestim. Skoro mi je uspelo, nije bio u stanju da se bije ili da trči. Udarila sam ga samo još jednom, jer realno lik dobija batine bez razloga. On mora da radi šta mu oni kažu. Jedva da je bio pri svesti, tako da sam ga spustila na pod. Izvadila sam sprejeve i na zidu iznad njega napisala "ne samnom". On nije ni pokušao da ustane.

Treba mi neko mirno mesto da pretražim njegov fon. Krenula sam ka parku blizu škole. Samo za njega znam ovde. Sela sam na klupu. Telefon je bio zaključan istom šifrom kao i moj. Sranje! Korak su ispred mene. Znači da su očekivali da sjebem onog malog i da nađem to što je ovde na telefonu. Ušla sam samo u kontakte i našla broj pod imenom: "šef". Ukucala sam broj u moj fon i brzo otrčala do knjižare.

Izmislila sam priču prodavačici i ona me pustila da priđem njenom kompu. Sve sa telefona sam prebacila na moj fleš, ostavila ženi 300din i izletela iz radnje. Telefon sam, zbog GPS-a, zakopala u deo sa cvećem blizu zidića u školskom.
Sa mog fona sam "šefu" poslala adresu poslastičarnice, pa nek si sami traže svog potrčka. Dovoljno sam im pomogla.

Sad mogu nazad na časove. Za par minuta zvoni za veliki odmor. Taman na vreme. Nije me bilo samo dva časa.  Sad samo treba da sačekam zvono i ludilo počinje. Otrčala sam do kabineta u kom moji sad imaju čas. Ušetala sam unutra, ignorisajući sve oko sebe. Gledala sam samo u onu malu iz wc-a jutros. Išla sam ka njoj. Babetina je urlala i dizala mi pritisak brda.

Ja: Dosta bre! - unela sam joj se u facu - Da si imalo bitna ovde, bila bi obaveštena da sam ja nova učenica. Ovde sam da pomognem ovoj maloj... - okrenula sam se ka njoj i rekla "pakuj se", te vratila pogled na nastavnicu - i vodim je sad sa sobom. Slobodno siđite i Vi da vidite kako ponižavam najvećeg debila ove škole. Keine Sorge, du bist immer noch das größte Arschloch der Welt. (Ne brini se, ti si još uvek najveći šupak sveta)

Obratila sam mu se i namignula. Uhvatila sam onu malu pod ruku, iako nije spakovala sve stvari. Prišla sam štreberu ispred nje.

Ja: Heej ajde budi srce i ponesi devojci stvari na sledeći čas.

On je klimnuo glavom i nasmešio se.

Ja: Pustićete dve devojke da se osvete jednom bivšem? Hvala. Ako Vam je već toliko stalo do upisivanja, upišite se na kurs šminkanja. Mislim stvarno.

Deca su krepala od smeha, pa čak i ona dvojica. Onaj glavni nije skidao pogled sa mene tako da sam mu se isplazila, povukla malu i izašla napolje.

Ona: Alo šta radiš ti ludo jedna? - ona se isto smejala.

Ja: Krstić je dežurni danas, a ja nekim slučajem imam tortu sa roze šlagom i mrvicama. - gledala me je kao da sam pala sa Marsa.

Ja: Ma daj zar nisi provalila da sam luda, aman bre?

Ona se naglas nasmejala i krenula ka hodniku gde on dežura.

Ja: Konačnooooo.

Zazvonilo je, a ja sam se odlučila za promenu plana opet.

Ja: Alloooo stani. Idemo kod doce.

Ona: Nije više tu.

Ja: Još bolje.

Potrčale smo nazad ka njegovoj kancelariji. Obila sam bravu u roku od 3 sek. Mislim nije to neko umeće, svi znamo kako su kvalitetne srpske škole. Brava jedva da može da se zaključa. Upala sam unutra i prišla mikrofonu.

Ja: Razglas?

Ona: Aha.

Pritisla sam dugme.

Ja: Dežurni spavaš li mirno? Jel ide?

Na onom sranju mogu da čujem i drugu stranu i kao očekivano, čule smo "ide gasssssssss". Ja i moje fiks ideje. Smejale smo se kao budale, namestila sam vrata tako da se ne provaljuje da sam provalila. Trčale smo niz stepenice i stigle do dežurnog koji je bio okružen svojim drugovima. Odlučile smo da mu ja prva priđem i oteram ribe oko njega i nabijem mu glavu u tortu. Tu nastupa on mala, posipa mu srculenca po faci i poliže mu obraz. Bukvalno sam carica. Kad me je video nasmejao se onako i sam oterao ribe od sebe.

On: Heej mala, sorry što sam jutros otišao, imao sam posla.

Ja: Sve full, nego htela sam da ti dam nešto što mi mnogo znači, nešto što krasi svaku ženu. Samo ne znam kada je pravi trenutak za to. - u međuvremenu sam mu prišla i prošaptala sve ovo

On: Stvarno? Pa luče moje uvek je pravo vreme za to. - odmakla sam se od njega i pogledala ga u oči.

Ja: Sada isto?

On: Najbolji trenutak.

Ja: Ok..

U tom trenutku sam mu nabila torticu na tu lepu facu. Džabe što je lep kad je moron. Neću da padnem na njega pa taman ne znam ni ja šta. Ne kao ostale, ja to stvarno neću da dopustim sebi.

Kako će Krstić da odreaguje? Gde je ona mala tako dugo? Hoće li doći uopšte? Ko su oni likovi? Šta hoće od nje?

Bežim od života, pratite meOnde histórias criam vida. Descubra agora