Bežim od života, pratite me

42. Mi smo sami izabrali ovo.

Ja: Tamara?

Uznemireno je ležala na meni, valjda nesvesna mojih reakcija.

Tamara: Hm? - pitala je glumeći opuštenost i pogledala me u oči.

Ja: Okej si?

Tamara: Mhm, ovo mi postaje svakodnevnica. - rekla je i nasmejala se ironično.

Nastala je prijatna tišina. 

Ja: To je moja majica? - postidela se, skrenula pogled i slegla ramenima.

Tamara pov.

Bilo mi je neprijatno i čekala sam da zaboravi na to. 

Relja: Jel te boli nešto?

Ja: Od ovog pada, ili...? - nije ništa rekao, samo je potvrdno klimnuo glavom.

Ja: Ne, ne. Sve top. Samo...- ustala sam sa njega i sela u turski sed odmah pored. Ne mogu da se skoncentrišem kad mi je toliko blizu. Nervozna sam. 

Nastala je neka čudna tišina, tenzija oko nas je skoro opipljiva. 

Relja: Kako napreduješ sa Ivanom? - i on se podigao i seo do mene.

Ja: Ponudio mi je vezu pre neko veče u klubu. Da sam tad prihvatila, bila bih isuviše "laka riba." , ali sad mogu vezu da iskoristim da bih zaobišla...amm...odnos. Probaću da preskočim taj čin i da odmah pređem na oficijalnu vezu. Onda će me šetati po svojim klošarskim parkovima, prezentovajući me kao još jedan skupi objekat koji poseduje i to je to. Čim se upoznam sa glavnim likovima, ne izlazim više sa njim jer "nemam vremena" i par nedelja kasnije raskidamo. To je plan. Sad pitaj milog Boga šta će se desiti u međuvremenu. Pada na pick me girl fazone, brže nego ti na mene. Ne bi trebao da bude problem.

Relja: Ti to opet provociraš? - prilazio mi je polako. 

Ja: Čini ti se. - pojurila sam prema izlazu i povukla vrata zaboravljajući da su automatski zaključana. 

Relja: Bežiš? - lagano je smanjivao prostor između nas, siguran da mu neću umaći. 

Ja: Pitaš me da li bežim od tebe, na krovu sa kog ne mogu da siđem jer su vrata blokirana!? - nadala sam se da će ironija prekriti moju nervozu. 

Relja: I da pobegneš sad, uhvatiću te sutra. Sutra smo ceo dan sami, zatvoreni u hotelu. - opušteno me je podsetio i poslao poruku nekom. 

Ja: Nadam se da si pozvao svoje indijančiće. - ignorisao me je, nije odgovarao.  

Ja: Relja, zašto si se kog Đavola uvalio u kaznu?

Relja: Moram da dam Anđeli vremena da tračari o meni sa svojim torokušicama. To je je sastavni deo svakog "muvanja". (Bog zna koliko mrzim ovaj izraz:))

Znači zbog Anđele? Lepo...

Ja: Mmm okeeeej. - hteo je da kaže nešto, ali su se baš u tom trenutku vrata otvorila. 

Na vratima je stajao neki čuvar, domar, tako nešto...

Ja: Hvala Vam. - samo je bledo gledao u nas dvoje i otišao. 

Ja: Relja?

Relja: Hm? 

Ja: Šta je njemu? 

Relja: Pijan je. 

Ja: Siguran si da je samo to?

Relja: Jesam, vrv je alkoholičar. Pusti ga, on je sebi izabrao takav život. 

Ja: Nisam sigurna da u Srbiji može da se bira, ali dobro... - rekla sam potišteno i prošla pored njega.

Relja: I mi sami biramo ovo. - čula sam kako njegove reči odzvanjaju prvo hodnikom, a onda i mojim mislima. 

"Mi sami  biramo ovo". Istina, sama sam izabrala. Jesam li ispravno odlučila? Jel vredno? Zapustila sam školu potpuno. Razočaraću sve njih tamo preko. Imam li šanse da uspem u tom svetu? A i da uspem, tamo se nikad ne zna. Danas si na vrhu, sutra te nema. Nikad ne znaš kome si na nišanu i čija si meta. 

Ušla sam u sobu i zatekla 4 pijane budale u svojim krevetima. 

Kristijan: Ooh pa devojčica je ipak odlučila da se pojavi? 

Ivan: Naravno, da se pojavila. Gde bi bila u sred noći? - ljubomorisao je i prostrelio Kristijana pogledom. 

Kristijan: Pa ne znam, celo veče nije tu. Mislio sam da je možda našla neko bolje društvo. 

Ja: Bila sam dole u "diskoteci" sve vreme, možda me nisi video. - rekla sam opušteno i otišla do kreveta. 

Skinula sam one helanke koje sam malopre na brzinu obukla jureći Relju. Obukla sam šorc, iako  mi je Reljina majica prekrivala sve. Popela sam se i legla u krevet. 

-poruka za Ivan-

"Laku noć. " - ubacila sam još koji emoji meseca, leptira, plišanih meda i sličnih  "mala gaserka tripuje depru"  emoji - a. 

-poruka od Ivan-

"Laku noć princezo." - poslao je i plavo srce.

Ovo će ići top. Još lakše nego što sam mislila. 

Misli su mi odlutale ka Relji i kriminalu i uopšte svemu, kad me telefon ponovo trgne. 

-poruka od Kriminalčić- 

"Laku noć. "

Wow, neverovatno! Jel je on to razmišljao o meni? Kako se setio da mi pošalje poruku?

Zar si toliko ovisna o njegovoj pažnji? Uporedi reakciju na Ivanovu i na Reljinu poruku...

-poruka za Kriminalčić- 

"Laku noć mali. " 

-poruka od Kriminalčić-

"Ne spavaš?"

-poruka za Kriminalčić-

"Ne. Što ti ne spavaš?"

-poruka od Kriminalčić-

"Razmišam o sutra. Ti?"

-poruka za Kriminalčić-

"Razmišljam o onome što si rekao: "I mi smo sami izabrali ovo." "

-poruka od Kriminalčić-

" Kaješ se?"

Šta da mu odgovorim sad? Šta da kažem, a da ga ne uvredim? Koji argumet je dovoljno jak? 

Ovo jeste moj život i ne trebam da ulazim u bilo šta zbog njega, ali ja sam ovo htela odavno. Ovo nije samo zbog njega. 

Nisam mu ništa odgovorila, dopustila sam snu da mi odloži problem bar na nekoliko sati. 

09:00 ujutru

Ustala sam i zatekla praznu sobu. Verovatno su na doručku. 

Navukla sam svetlo plave farmerke i čisto belu majicu. Prošla sam četkom kroz kosu i ostavila je puštenu. Umila sam se, obavila rutinu i stavila maskaru. Izašla sam iz sobe i krenula u prizemlje. 

Danas ću ovaj nazovimo slobodan dan iskoristiti za učenje. Ne smem da popustim sa školom. A što se tiče Ivana, bitno mi je da većinu vremena razmišlja o meni. Sad u kom smislu, nebitno. Bitno je da mu postanem rutina i da budem na njegovom dnevnom redu. To je dosta za sad. 

Sišla sam u "restoran" i s obzirom da je moje mesto za stolom štrebera zauzeto, pogledom tražila slobodno mesto. Sasvim slučajno, kao i uvek, zapazila sam Relju. Primetio me je i pogledom mi pokazao da pođem za njim. Izašao je iz sale za doručak i krenuo ka hodnicima. Pokušala sam da ne budem upadljiva, mada nisam sigurna koilko mi je to uspelo.

Odjednom je stao negde na pola puta do soba i zarobio me između zida i svog tela. 

Relja: Šta je bilo?

Ide još jedan deo noćas. Nadam se da vam se sviđa, volim vas!