Bežim od života, pratite me

39. Dođi ovamo.

Xx: Tamara se potukla sa Veljkom. - izleteo se neki imbecil.

Relja: Mhm. Onda sam se bez odobrenja odvojio od grupe, nekoliko sati proveo van bilo kakvog nadzora i još zakasnio na prebrojavanje. Čudno, zvuči kao da smo ovce, pa nas neko prebraja, ali da. Jel to dovoljno da budem kažnjen? - pričao je lagano, opušteno i namerno srljao u kaznu.

Jel on to zbog mene ide u kaznu? Jel ovo neka kliše školska romantika?

Razredna: Relja, Tamara u sobu. U odvojene sobe barem, molim vas.

Ja: A šta je sa Veljkom?

Direktor: On i ja smo se nešto dogovorili. U redu je, nije kažnjen. - ubacio se u razgovor odjednom, prekidajući telefonski razgovor koji je do malopre vodio.

Znači tatin sinčić je slobodan? O pa nećemo tako.

Ja: Direk...- ućutala sam.

Ne komplikuj. Čuješ li ti sebe, sedećeš ceo dan u sobi i to sa Reljom! Nema pravde za koju možeš da se boriš, ovo je Srbija.

Direktor: Da Tamara?

Ja: Nebitno. - dobacila sam i ušla u hotel.

Ušla sam u sobu sa saznanjem da će ovi debili doći tek za sat vremena. Idem da se istuširam, ne bih da se švrćkam polugola po sobi kad su oni tu.

...

30min kasnije

Izlazim iz kupatila dopuštajući oblaku mirisa oko mene da se proširi po čitavoj sobi. Na sebi imam samo veš i Reljinu majicu. Nisam upalila svetla da me neko ne bi video napolju. Vrlo pametno. Udarila sam butinu u ćošak od kreveta. Uff. Treba mi krema. Jako lako mi se stvara hematom, odnosno masnica. Imam kremu tu negde. Ne znam gde. Koja sam ja budala! Prišla sam prekidaču za svetlo, kad sam odjednom osetila nečije prisustvo. Osetila sam kretanje.

Ja: Jel...- ne stignem da postavim pitanje, jer me taj neko zagrli sa leđa.

I odmah sam znala ko je. Prepoznala sam njegove ruke. Znala sam da je on. Osetila sam njegovu blizinu. Nikad ne bih promašila.

Ja: Luka? - pitala sam jedva suzdržavajući smeh.

Relja: Ne, pogađaj ponovo.

Ja: Kristijan?

Relja: Ne.

Ja: Aaa znam! Kriminalčić?

Relja: Kako je došlo do tog nadimka?

Ja: Pa prvi put kad sam te videla, odavao si takav utisak. Sad vidim da nisam pogrešila.

Relja: Džabe ti sve to, kad me nisi prepoznala. - coknuo je uvređeno jezikom i otišao u kupatilo.

Vratio se i kreknuo ispred mene. Mrak je. Ne vidim šta radi. Jel normalan on?

Zar je normalno da ti se u ovakvom trenutnku prljave misli vrzmaju po glavi?

Ja: Relja. - rekla sam oprezno.

Relja: Ššš.

Šta bre "ššš"? Jel si realan, dečko? Nerviram se, radoznala sam.

Odjednom sam osetila njegove ledene prste na svojoj butini. Jebote! Najježila sam se najstrašnije. Nemam vazduha i svaki moj pokušaj da udahnem zvuči kao uzdah. Trnci su mi proleteli kroz telo, a donji deo stomaka je počeo da luduje. Ne znam kako se zovem.

Hoću svašta da mu kažem, da ga pitam. Nisam sigurna da mogu da pričam. Jebote!

Šta radi on uopšte? Jel mi ovo ceh za nešto? Sam se uvalio u kaznu kod razredne. Nisam kriva za to. A što se tiče Ivana, sve sa njim je samo posao i on to zna.