Bežim od života, pratite me

68. Plaćanje ekskurzije

Relja: Hm? - otvorio je oči i odmaknuo lice malo od mog.

Ja: Da li bi mogao da mi pozajmiš trista evra, samo dok ne počnem da radim, prva plata ide tebi. Mnogo mi je glupo da te pitam, ali baš mi je hitno. - gledala sam u zid iza njega, od sramote ne mogu da dišem.

Relja: Ekskurzija!? - samo sam klimnula glavom idalje odbijajući da ga konfrontiram - Plaćena je još sinoć.

Ja: Zezaš!? - pogledala sam ga u oči, sa velikim osmehom na licu - Hvala, hvala, hvala!! - Skakutala sam pored njega, srećna da račun nije skočio zbog opomena. - Vraćaću ti kako budem imala pare. Ima kafić blizu škole, traže radnika, odradiću tipa dva meseca i otplatiću ti dug.

Relja: Srećo, moramo da se dogovorimo neke stvari.

Ja: 'Ajde, al' ne mogu više da stojim. - seli smo na krevet, jedan prekoputa drugog.

Relja: Ja, Relja, ja sam apsolutno prva osoba od koje treba da tražiš pomoć. Drugo: Niti ima potrebe, niti ću ti dozvoliti da radiš u kafiću, pogotovo ne blizu škole. Ovo prihvati kao poklon, ili šta god. Neću uzeti ni dinar nazad.

Ja: Relja ne seri! Neću ti ostati dužna, pogotovo ne toliku sumu. Ne kradem, a i ne štampam pare, tako da ću naći posao i zaraditi.

Relja: Tamara, ti imaš školu i... - prekinula sam ga.

Ja: Imaš i ti školu. Relja, ti za te pare moraš da jedeš mnoga govna od osobe koja ti je uništila detinjstvo i time uticala na život. Nemoj da se osećaš dužnim da mi to platiš!!! Nisi u boljoj situaciji od mene. Hvala ti do neba, budi siguran da ću ti uzvratiti ovu uslugu, ali pusti me da ti vratim te pare. Ne mogu odmah i ne mogu sve odjednom, ali u ratama!? - konstatovala sam upitno u nadi da će popustiti.

Relja: Idemo!? - nije bio zadovoljan mojim odgovorom, oseća se dužnim, znam, ali to nema nikakve osnove, to je samo igra njegovog ega. Okrenuo se, pokupio majicu sa poda i skupljao ključeve, novčanik itd.

Ja: Ti dečko samo skidaš, ne oblačiš, jel?

Relja: Inače da, ali ti ćeš biti izuzetak. - uzvratio je opasku i prišao mi.

Ja: Odvratan si, da ti nije palo na pamet da me pipneš! Spavao sa Sofi..i sa Anđelom..ma ko zna sa koliko još.. - gunđala sam zakopčavajući jaknu.

Prišao mi je i gurnuo uz zid, nadvijajući se nadamnom. Moje ruke je zarobio svojima na zidu iznad moje glave.

Relja: Sviđa mi se ovo.

Ja: Kad ti delujem bespomoćno i kao da je moć u tvojim rukama? - Muk sa njegove strane potvrdio je moje sumnje - E, al' grešiš, jer si mi toliko blizu da tvoje potomstvo zavisi od jednog pokreta mog kolena i doze besa. Veruj mi, momentalno je na zabrinjavajućem nivou. - nije se ni mrdnuo, nasmejao se, ali ne pokvareno, nego kao da je nešto stvarno smešno.

Relja: Ne bi to uradila, ne bi žrtvovala svoju decu zbog jednog glupog komentara. - potpuno opušten, smejao se i s vremena na vreme odvajao od mene za milimetar, jer me je nesvesno gnječio.

Ja: Idiote!

Relja: Tvoj. - bezuspešno pokušava da se izvuče iz govana u koje se uvalio malopre.

Ja: Danas i možda sutra. A juče i prekosutra?

Relja: Zauvek.

Ja: Ma nemoj! Uostalom od kad si od "Kriminalčić" postao patetični papučar?

Relja: Odkad si ti preuzela ulogu gunđajuće strine koja peca svaku moguću negativnu reč svog muža kao izgovor da ga konačno otera na kauč. Aj skini tu jaknu, da premotamo scenu od malopre i da ispravim svoj odgovor. - ostavio mi je ofrlje poljubac pored usana i pustio moje ruke odvajajući se od mene.