"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sadašnjost
Ujutru mi je trebalo malo vremena da shvatim da ležim kraj Igora. Sanjivo sam se zbila uz njega i nehotice pogledala u njegovo desno rame i jedva primetni ožiljak koju je zadobio štiteći me pre dve godine u onoj prokletoj kolibi na obroncima Kopaonika, ta rana mu se potpuno zacelila, što ne mogu da kažem i za svežu ranu koju su mu ja zadala pre tri meseca i od koje nijedan od nas dvoje nije još uvek mogao potpuno da se oporavi.
Posmatrala sam ga neko vreme i nisam mogla da se suzdržim, a da se nagnem i strasno ne poljubim.
- Dobro jutro i tebi, – prošaputao je Igor, odgovorivši na moj poljubac.
- Kako si spavao?
- Bolje nego u poslednjih par nedelja... – odgovorio je prolazeći mi prstima kroz kosu. - Ne znaš koliko mi je ovo nedostajalo.
- Da li je? – Dirala sam ga kada me je prebacio na moj jastuk i počeo da me golica.
- Više nego što možeš da zamisliš, – rekao je sa osmehom i počevši da me gnjavi i ljubi.
Našu malu jutarnju „igru" prekinula je zvonjava mog mobilnog telefona na noćnom stočiću tik pored njegove glave. Osmehnuo se đavolski i detinjasto počeo da se otima sa mnom oko telefona kako bi se javio umesto mene.
- Igore! – Siktala sam besno kroz zube, dok je svojom desnom rukom držao obe moje, a levom se javljao na telefon.
- Halo! Ja sam ... - rekao je s teškim uzdahom. - Damire, ne znam imam puno posla... Sara? Tu je... Sada ću ti je dam... Ne, nisi me probudio, probudila me tvoja sestra... Važi, dogovorićemo se već nekako.
Zbunjeno sam posmatrala Igora, uzela svoj telefon od njega i javila:
- Kaži, Damire?
- Saro, možeš li da dođeš po mene posle škole.
- Mališa... danas imam gomilu obaveza i... - primetila sam Igorov prekorni pogled kada sam to rekla, uzdahnula sam, a zatim nevoljno upitala. – Mada možda mogu nekako da se izvučem u koje vreme si mislio da se vidimo?
- Oko dva... - rekao je Damir brzo. - Povedi i Igora sa sobom.
- Damire, šta se dešava? – Upitala sam zbunjeno.
- Pričaćemo. Počinje mi čas. Vidimo se... – rekao je brzo i prekinuo vezu.
Pogledala sam u Igora.
- Šta se dogodilo? – Upitao me je Igor.
- Ne znam, Igi. Jesi li slobodan oko dva? – Upitala sam rasejano spremajući se da ustanem.
- Potrudiću se da budem, – rekao je poljubivši me i zabrinuto dodavši, - hej, pogledaj me, rešićemo ti i ja to šta god da je u pitanju.
