Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Andrija je uradio, sta?

Oko pet sati uputili smo se prvo u Igorov stan da uzmemo kofer koju mu je Sofija spakovala sa stvarima, a zatim produžili na aerodrom „Nikola Tesla", gde su nas čekale čekirane karte za Rim, tako da smo za malo više od dva sata našli na najvećem aerodromu na čitavoj Čizmi „Leonardo da Vinči".

Po izlasku sa aerodroma zaustavili smo jednog malog zdepastog proćelavog taksistu sa brkovima ala Herkul Poaro, ali bez trunke njegovih manira sa koji smo se jedva sporazumeli na engleskom, da nas odveze svojim Audijem 80 do Teinog i Aleksinog stana u ulici Via de Corso.

Uz škripu guma taksita Herkul Poaro nas je istovario ispred velelepne zgrade progunđavši u bradu cenu u evrima i izgubivši se u oblaku prašine i dima koji je kuljao iz neispravnog auspuha, ostavši Igora i mene zbunjene sa koferima u rukama.

Uzdahnuli smo i okrenuli se prema višespratnici u kojoj žive Tea i Aleksa godinama. Igor je pružio prst i pozvonio na interfon.

- Who is it? – Začuo se ubrzo glas razjareni Aleksov glas.

- Sara i Igor, ne očekujete valjda Deda Mraza u sred maja meseca, – odgovorio je ozlojeđeno Igor.

Istog trena začulo se otvaranje vrata i ušli smo u veliki hol zgrade, a zatim u ogromnom liftu i pritisnuli dugme za poslednji sprat gde su njih dvoje imali svoj apartman.

Stigavši na poslednji sprat pozvonili smo na vrata. Istoga trena nam je Aleksa obazrivo otvorio vrata stana u ružičastom bade mantilu ispod koga je imao istu takvu pižamu i maskom od krastavca na licu na šta je Igor samo prevrnuo očima kada je video i bez reči ušao noseći kofere sa sobom spustivši ih u malo predsoblje.

- Stigli su! – Viknuo je Teodori Aleksa koja ugledavši nas kako ulazimo u dnevnu sobu istoga trena bacila Igoru u zagrlaj.

- I meni je drago što tebe vidim, – promrmljao je zbunjeni Igor dok je ona vešto skrivala pogled od njegovog. - Šta je bilo?

Upitao je zabrinuto, pomerajući njenu dugu plavu kosu iza uha.

Nikada nisam videla Igora tako bledog i uzrujanog, kao toga trenutka.

- Teodora, ko ti je ovo uradio? – Iscedio je Igor kroz zube.

Spustila je pogled posramljeno na njegovo pitanje.

- Andrija, – odgovorio je Aleksa umesto nje.

- Gde si do vraga ti bio? – Zarežao je besno na njega Igor.

- Bio je ovde, da nije, ko zna šta bi bilo sa mnom, – prošaputala je Tea kroz suze.

- Šta se desilo? – Rekao je Igor zabrinuto posmatrajući Teodoru kako se nervozno šeta po sobi.

- Pre par dana sam čula da me Andrija vara – objasni. - Juče je rekao da će svratiti ovde u stan. Nisam mogla da držim jezik za zube, niko neće da pravi ovcu od mene, prebacila sam mu rekavši da znam sve o njegovoj prevari. Počeli smo da se svađamo i iznosimo argumente... onda je Andrija počeo da vređa tatu, tebe, mamu iznervirala sam se i ošamarila ga i onda je on udario mene tako da sam pala na pod – promrmljala je. - Na moj vrisak je uleteo Aleksa, koji je igrom slučaja bio tu u svojoj sobi. Jedva ga je izbacio iz stana i njega je udario, ima tri napukla rebra, dok je izlazio pretio je da će me ubiti. Tada smo se Aleksa i ja složili da te pozovemo.

- Smiri se sada smo Sara i ja tu, – umirivao je Igor.

- Igore, Saro, hoćete da idete sa mnom večeras? Moram da se pojavim na reviji u okviru fashion week – u zbog promocije moje nove kolekcije,- objašnjavala je očajno Tea.

- Dobro ići ćemo, ali pod uslovom da se sutra vratiš sa nama za Beograd, – rekao je Igor zagrlivši je snažno.

Klimnula je poraženo glavom i zbila se čvrsto uz Igora.

Nakon toga Tea je predložila da se malo odmorimo od puta, tako da sam se ja povukla u njenu sobu i pokušala malo da odremam. Igor mi se ubrzo pridružio u sobi bio je prilično uznemiren, zbog onoga što se desilo sa Teom, iako je pokušavao na sve moguće načine to da prikrije nije mogao.

- Igi, dobro si? – Upitala sam ga pospano dok se kao razjarena zver šetao po sobi.

- Jesam, malečka. Nego jesi li ti gladna?

Klimnula sam glavom.

- Znaš šta bilo bi šteta da kada smo već u Rimu ne probamo pravu italijansku pizzu i espreso, – predložio je Igor.

- Šta ćemo sa Teom?

- Neka odspava, nas dvoje ćemo se vratiti pre revije. Nećemo valjda ceo dan da provedemo u stanu.

Nakon tih reči brzo smo se spremili, javili Aleksi i izašli.

Uzeli smo taksi koji nas je odvezao do Trga Venecija, gde smo svratili u jednu malu piceriju posle čega smo satima šetali držeći se za ruke i svraćajući u butike i razgledajući.

- Igi, - rekla sam dok smo koračali prama Fontani De Trivi. - Zašto imam neki čudan osećaj od juče da želiš nešto da me pitaš?

Ignorisao je to moj pitanje izvukao kovanicu od pet centi iz džepa farmerica i poveo me prema Fontani.

- Hoćeš da zajedno zamislimo želju? – Upitao me je radoznalo.

Pogledala sam ga iznenađeno kada mi je stavio kovanicu na dlan i obavio ruku oko struka.

- Idemo na tri, – prošaputao mi je tiho na uho.

Pitate se sigurno šta sam zamislila toga trenutka?

Hmmm... Zamislite, ne mogu da Vam kažem, neće se ostvariti.

Nakon toga sam samo osetila kada je kovanica poletela iz ruke i čula kada je pala u vodu.

- Hoćeš li da se udaš za mene? – Prošaputao mi je Igor na uho.

Okrenula sam se iznenađeno prema njemu u prstima je držao prsten od beloga zlata sa malim „swarovski" kristalom u obliku srca.

- Da, hoću, – odgovorila sam dok mi je stavljao prsten na ruku.