Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Najzad i Tea da nađe nekog normalnog dečka

U pola osam sam se lagano iskrala iz kreveta i otišla da Igoru i sebi skuvam kafu u kuhinji.

- Saro, nemoj više ono da mi radiš pomislilo sam da si ponovo negde otišla.

Govorio je prekorno Igor ušavši nekoliko minuta nakon mene u kuhinju.

- Ne idem ja nikuda bez tebe, Igi, – rekla sam pogledavši ga preko ramena.

- Lepo je to znati, – rekao je sa osmehom Igor zagrlivši me sa leđa i poljubivši me u obraz.

- Igore, pobogu, skidaj se sa te devojke, ne može da diše od tebe, ne ostavljaš je na miru od kada ste se pomirili.

Osmehnula sam se stidljivo začuvši Tein druželjubiv glas dok je ulazila u kuhinju i prilazila pultu u kuhinji, uzimala džezvu koju sam stavila na šporet dosipala vodu i vratila je na već usijanu ringlu.

- O, šveco, kada si stigla iz Londona? - Upitao je radoznalo Igor.

- Rano jutros. Odgovorila je Tea vadeći četiri velike šoljice iz kredenca, dok je voda u lončetu uveliko vrela, sklonila džezvu sa ringle, zakuvala kafu i sipajuću pružala nam po šolju ostavivši jednu pored šporeta, smestila se preko puta Igora i mene za pultom zadovoljno se smeškajući, dok smo je nas dvoje zbunjeno posmatrali.

- Da li je ovo moja kafa? – Upitao je Marko stvorivši se ni od kuda u kuhinju, uzevši preostalu šolju sa kafom pored šporeta koju je Tea ostavila i smestio kraj nje na barsku stolicu ostavivši Igora i mene u čudu šta se dešava.

- Od kud ti? - Upitao ga je Igor iznenađeno.

- Dovezao sam Teu sa aerodroma i ona je insistirala da ostanem na kafi.

Objasnio je Marko dok ga je Igor sumnjičavo posmatrao i nije mogao, da se suzdrži, a da ga ne upita:

- Od kada ste vas dvoje zajedno?

- Još od Novog Sada, – odgovorila je kratko Tea ispivši jedan veći gutljaj kafe.

- Ja sam mislila da si krenula sa mnom u Novi Sad na psiho- terapiju, - prokomentaisala sam igrajući se sa šoljim od kafe.

- Jesam i to veoma delotvornu, – rekla je Teodora namignuvši mangupski Marku, a zatim radoznalo upitala, - nego manimo se mene, šta ima novo po dobrom staro Begišu?

- Svašta nešto, ali izgleda da je najudarnija vest da mi je otac živ, – odgovorila sam igrajući se sa svojom šoljom kafe.

- Dragan Bašić je živ, kako je to moguće? Zar nije stradao u avionskoj nesreći? – Upitala me je Teodora iznenađeno.

- To sam i ja mislila do prekjuče... - rekla sam sa teškim uzdahom i ispričala ono što su mi Sonja, Zvezdan i Vladimir ispričali, dok je Marko celu priču pomno slušao povremeno klimajući glavom, tako da sam u pojedinim trenucima imala osećaj kao da sam na psiho terapije.

- Šta ćeš da radiš? – Upitala me Teodora kada sam završila svoju ispovest.

- Ne znam, razmišljala sam da ga posetim i čujem njegovu verziju priče... – odgovorila sam.

- Nakon onoga što sam čuo to nije loša ideja. – Najzad se oglasio Marko. – Ako želiš, ja ću da popričam sa doktorom Lajevićem, on će nam dati tačan uvid o stanju tvoga oca i znaćeš kako da razgovaraš sa njim prilikom posete. Ipak je on čovek koji je dosta propatio i ko znam u kakvom je stanju ipak je proveo godine u institutu odbačen od cele porodice i prijatelja. Moraš biti spremna na sve. To nije čovek koga si poznavala.

- Slažem se sa tobom, ko zna u kakvom je stanju ću ga zateći i svaka pomoć stručnjaka bi mi dobro došla, - rekla sam.

- Dobro, onda smo se dogovorili. U koje si vreme planirala posetu? - Upitao me je Marko.

- Posle posla oko četiri, ako ti odgovara.

- Može, naćićemo se tamo.

- Hvala, – rekla sam, a zatim pogledala na sat ustala i upitala Igora.

- Hoćeš da me odvezeš na posao?

- Naravno, – rekao je Igor bez imalo oklevanja ispivši poslednji gutljaj kafe i krenuo za mnom u spavaću sobu.

- Šta kažeš na vezu Tee i Marka? – Upitala sam radoznalo Igora kada su se vrata od moje spavaće sobe zatvorila.

- Najzad i ona da se opameti i nađe nekog normalnog dečka.

- Ta neće nikada da se opameti, – prokomentarisala sam više za sebe navlačeći farmerice.

- Ako ništa drugo bar će Vukašin biti oduševljen novim potencijalnim zetom, – promrmljao je Igor oblačeći majicu.

- Da, pošto mu snaja novinarka, urednica i karijerista nikako ne odgovara – prokomentarisala sam više za sebe navukavši majicu i obukavši džemper na zakopčavanje.

- Mila, sve će se promeniti kada mu podariš unuče.

Tešio me je Igor, mada znam da i sam sumnjao u te svoje reči jer je znao šta su njegovi roditelji pričali o meni dok sam bila u bolnici.

- Sumnjam, ali neka ti bude, – progunđala sam sebi u bradu bacivši još jedan pogled u veliko ogledalo u spavaćoj sobi i vedro dodala, - hajdemo već debelo kasnim na posao.