"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ujutru me je probudila uporna zvonjava mog mobilnog telefona koji se nalazio na noćnom stočiću tik pored moje glave.
Uzdahnula sam i pogledala u Igora koji je za razliku od mene spavao čvrstim snom. Pospano sam dohvatila mobilni sa noćnog stočića i javila sa promuklim glasom:
- Halo...
- Gde si, do vraga? – Upitala me je srdito Aleksandra. - Zvala sam redakciju, Minja mi je rekla da još nisi stigla! Da li si ti normalna?
- Koliko je sati? – Upitala sam pospano.
- Prošlo je jedanaest, a gospođica urednica je još spava. Divota! Znaš ko nam dolazi danas? – Histerisala je sa druge strane žiće Aleksandra.
- Znam ko dolazi, - mrmljala sam, - ali nisam mogla da spavam.
- Taj tvoj inspektor nije normalan! – Režala je na mene Aleksandra preko telefona. - Ubiće te seksom! Zna li da samo što si otpuštena iz bolnice?
- Nije on kriv, – branila sam Igora.
- Nikada ON nije kriv. Oblači se, dolazim po tebe za deset munuta! Nećeš ti da mi se izvučiš, a ja da se SAMA bakćem sa onim trećerazrednim nabeđenim inspektorčićem. Diži se, neću da te čekam sto godina ispred zgrade!
- Razumem, - rekla sam zavalivši se u svoj jastuk i bacivši telefon ljutito na noćni stočić.
Igor me je pospano posmatrao.
- Šta je sada bilo? – Upitao me je radoznalo.
- Aleksandra misli da ćeš me ubiti seksom. – Odgovorila sam sa bezobraznim osmehom na usnama istoga trena me je Igor uhvatio oko struka i prebacio na svoju stranu kreveta tako da sam se našla ispod njega.
- Misli? Zna li ona zna da nismo nijednom od kako smo se pomirili kresnuli i koliko sam te željan?
Posmatrala sam ga i prolazila mu prstima kroz kosu. Spremila sam sam se da mu kažem:
Nedostajao si i ti meni, inspektorčiću. Želim i ja tebe...
Ali...u tom je počeo da zvoni ovoga puta njegov telefon. Razmenili smo poglede i krenuli da se poput dva razmažena deteta otimamo oko njega, na kraju sam JA bila brža, „na okidaču" i javila se sa detinjastim osmehom na usnama:
- Halo!
- Igor Martinović mi treba, – začuo se koketni ženski glas sa druge strane žice.
- Ko traži Igora Martinovića? – Upitala sam radoznalo.
- Anabela Anđelić...
Istog trena sam se osetila kao da me je neko polio hladnom vodom.
- Igor se tušira nazovi ga kasnije! – Rekla sam ljutito spustivši slušalicu i bacivši telefon u zid tako da se raspao u delove.
Nisam bila od onih ljubomornih devojaka koji prave scene, ali nisam bila ni jedna od onih kojih sam dozvoljavala da momci prave budale od njih, a Igor je to upravo radio.
Ustala snažno odgurnuvši Igora od sebe otvorila ormar izvukla košulju i uske farmerice i ušla u kupatilo uz snažan tresak vrata.
- Saro...
Začula sam Igorov glas za sobom hteo je da uđe za mnom u kupatilo, ali sam zaključala vrata pre nego što je i pokušao.
- Saro, otvori mi! Sigurno joj je Vukašin dao moj novi broj...
Snažno je lupio u vrata pesnicom.
Posle par minuta izašla sam iz kupatila, prošla sam pored njega ne ga pogledavši.
- Saro, moraš da mi veruješ... – govorio je očajno Igor.
- Moram li? Juče mi tvoja majka govori: da ti je stalo, da si se napio onoga dana kada smo se posvađali, da želiš bebu, NAŠU BEBU... Znaš šta? Za trenutak sam joj i poverovala. – Govorila sam vezavši svoju dugu smeđu kosu u rep i posmatrajući ga preko ogledala. – Nešto razmišljam što Anabelu ne bi poveo u Novi Sad i napravio joj bebu? Ja sam i ovako „ambiciozna urednica jednog prestižnog časopisa koju beba samo sputava, koja je krila trudnoću od tebe da bi abortirala.".
- Ne budi ironična, ne stoji ti. – Rekao je snažno uhvativši me za levu ruku, tako da me je zabolelo privukao sebi i strasno poljubio dodavši, - znaš da te volim! Samo jedna tvoja reč je dovoljna da te odvedem istog trena pred matičara...
Posmatrala sam ga sa nevericom i rekla zbunjeno:
- Ponovi...
- Volim te, – prošaputao je.
- Ne to, ono drugo.
- Da bih te ODMAH odveo kod matičara bez razmišljanja. – Ponovio je pomalo nesigurno.
- Igi, da li ti to mene prosiš? – Upitala sam ga zbunjeno.
Pogledao me iznenađeno, valjda je tek sada postao svestan svojih reči.
- Hteo sam da bude zvanično, ne ovako... – zbunio se na te moje reči.
Moj mobilni je počeo da zvoni videvši da je Aleksandra odbila sam poziv.
- Igi, moram da idem. Hoćeš da mi nabaviš podatke o Eninom ubistvu? – Upitala sam ga.
Ponovo se oglasio moj telefon, Aleksandra je očito bila nervozna, ponovo sam joj odbila poziv.
- Ako to znači da nećeš da sprovodiš sopstvenu istragu hoću... - upozorio me je Igor. - Malečka, a što se tiče Anabele, zameniću broj i nećemo više da se svađamo oko toga važi?
- Važi.
Poljubila sam ga uzela tašnu i ključeve od stana sa stola, mogu da se zakunem pre nego što sam izašla iz stana začula:
