"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Stajala sam sa Miom ispred zatvorenih vrata Sonjinog kabineta odakle je dopirao Vladimirov razjareni glas:
- Nije na tebi, već na Sari da odluči, Sonja! Bašići su njoj i Mini uništili život i neću dozvoliti da to ponove sada kada je Sara napokon srećna!
- Nije na tebi da odlučiš, VladimireAndrejeviću! – Režala je Sonja.
- Ako nije na meni na kome je, Sonja? Gde je bio kada je Sara bila bolesna, kada je polomila nogu, kada je Mina umrla,GDE?
Nikada nisam čula Vladimira tako besnog.
Pogledala sam u Miu, teško uzdahnula i pritisnuvši bravu ušla u Sonjin kabinet bez kucanja. Radoznalost me je izjedala i morala sam da saznam razlog njihove prepirke, koji se očigledno po onome što sam čula ticao mene.
- Šta se ovde dešava? – Upitala sam zakoračivši unutar kabineta na veliko Vladovo i Sonjino iznenađenje.
- Sedi, Saro, – rekla je Sonja pokazavši mi na jednu stolicu pored Vladimira.
- Radi se o tome, Saro, da sam pre par dana radila intervju sa doktoromZoranomMitrovićem direktorom instituta „LazaLazarević". Prilikom poseti toj ustanovi sproveo me je kroz čitavu bolnicu i tamo sam srela... - napravila dramsku pauzu pogledavši u Vladimira koji je nemo sedeo u svojoj stolici, - jednog svog starog prijatelja sa fakulteta... tvog oca Saro, DraganaBašića.
Slušajući šta mi govori sa nevericom sam počela da odmahujem glavom.
- To... to... to je nemoguće Dragan Bašić je mrtav već dvadeset godina. Lično sam gledala kako ga spuštaju u raku...
- Saro, to nije bio tvoj otac, Dragan nikada ušao u taj avion jer, – pokušavala je Sonja da mi objasni.
- Nemoguće Dragan Bašić je mrtav!
Ponavljala sam uzrujano naglo ustavši sa stolice i trčećim korakom napuštala Sonjin kabinet, a zatim i ViluDavidović dok je Vlad jurio za mnom.
- Saro... - mogla sam da čujem Sonjin glas u daljini kako me uzaludno doziva.
Nemoguće, to što mi je Sonja rekla bila laž, nijemoglo da budeistinaDraganje bio mrtav, bila sam na njegovojsahrani, stajala sam izmeđumajke i bake stare popadijekadagajesveštenikopevao i doksugaspuštali u raku. Gledala sam tuscenurođenimočima, nemožesadaodjednom da budeživ.
