Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Vama dvoma se baš žuri

Kada smo ušli u stan Mia je sedela na dvosedu i igrala se glomaznim foto-aparatom smeškajući se zadovoljno, gotovo i ne primetivši da smo Igor i ja zakoračili u dnevnu sobu.

- Sama si? – Upitala sam je iznenađano.

- Nisam, Irena i Tea su tu negde, – odgovorila je podigavši pogled sa glomaznog foto-aparata i pogledavši u nas dvoje.

- Elena nije tu? – Upitao je Igor sumnjičavo.

- Nije, nisi valjda toliko paranoičan u vezi Elene? – Upitala ga Irena izašavši iz kupatila.

- Ne, nisam... za gde si se ti tako upicanila?

Upitao je iznenađeno Igor posmatrajući je u crnim helankama i istoj takvoj majici koja samo što nije pukla na njoj, mada mislim da bi se to i dogodilo ako bi se sela ili sagnula da uzme nešto.

- Idem na ubacivanje starih ukućana. Statistički gledano imam najveće šanse da uđem u Kuću i jebem onom Urošu mater jer da nije bilo njega ne bih ni ispala. Šta si se ti smrkla?

Upitala me je Irena primetivši da mi je nestao osmeh sa lica kada je to rekla.

- Kako da se udajem kada mi kuma u Kući Velikog Brata?

- Srce, ne idem ja u zatvor, već u Kuću Velikog Brata. Šou, koji se završava za manje od dva meseca, – govorila je Irena štrcajući se nekim jakim parfemom od koga su me oči pekle, a miris gušio.

- Da, ali venčanje će biti za dve nedelje, – promrmljao je Igor primetivši moju pokunjenu facu.

- Vama dvoma se baš žuri, da nisi trudna? – Upitala je Irena sumnjičavo.

- Nisam, – porekla sam istoga trena, - samo želim da kuma bude na mom venčanju.

- Ništa, u tom slučaju molite Boga da kuma ne uđe večeras u Kuću da ne bi morala da pravi gluposti kako bi što pre izletela napolje iz nje.

Rekla je Irena zagrlivši mene, a zatim Igora i dobacivši mu je nešto što nisam mogla da čujem na šta se on samo osmehnuo i sa osmehom rekao:

- Gubi se zakasnićeš!

- U pravu si baš bi to bilo neprofesionalno i nimalo ne bi ličilo na mene, – govorila je sa osmehom izlazeći iz stana.

– Društvo, vidimo se kad se vidimo.

- Nemoguća je, – rekao je Igor kroz smeh kada su se vrata za njom zatvorila.

- Mislite stvarno da će je vrate unutra?

- Ne... – rekla je Tea stojeći prislonjena na dovratak od Irenine sobe.

- Od kud ti iskoči? – Upitao je iznenađeno Igor.

- Odakle bih mogla da izađem Igore? Iz Irenine sobe, - rekla je Tea sa glasom punim sarkazma. – Nisi valjda stvarno mislio da je Irena sposoba sama ovako da se skocka i našminka. Da je to sama uradila u najboljem slučaju bi izgledala kao klovn, a u najgorem kao veštica iz Blera.

- Kao da bi neko to primetio razliku u toj gomili kiča i šunda, - rekao je Igor ironično.

Teodora je htela nešto da mu kaže na tu njegovu opasku, ali je Igoru zazvonio mobilni tako da je ušao je u spavaću sobu, tako da se obratila meni:

- Stvarno planirate da se venčate za dve nedelje?

- Da, i sutra ćemo na večeri to zvanično da objavimo.

- Vukašin će se oduševiti kada čuje, ima da ispuca deset počasnih plotuna u to ime, – promrljala je Tea.

- Možda bi i tebi više odgovaralo da ti je snaja voditeljka jutarnjeg programa nego urednica jednog prestižnog časopisa, – rekla sam ljutito i izašla na terasu.

- Saro, – govorila je Tea za mnom, - nisam tako mislila... - Saro, ona je ćurka. Ne trebaš joj zameriti, – rekla je Mia istrčavši za mnom.

- Ne zameram joj, Igor je taj koji odlučuje, – rekla sam setno kada me je obasula svetlost blica.

Pokazala mi je sliku koju je upravo fotografisala, zatim sledeću. Smeškala se poput đavolaka dok mi je pokazivala fotografije koje je slikala kada smo se Igor i ja ispred zgrade ljubili. Nisam mogla da se nasmejem činjenici da njenom veštom slikarskom oku ništa nije moglo da promakne, pa ni ta scena.

- Vidim ti si danas dobro raspoložena, – prokomentarisala sam.

- I te kako jesam, Luka planira da idemo u Španiju na more, a nakon toga da svratimo malo i do Madrida da mu pokažem staru kuću u kojoj sam odrasla i budemo tamo par dana.

- Irena, ne ulazi u Kuću, – viknula je Tea izašavši sva usplahirena kod nas na terasu.

- A ja mislio da ću je se otkačim bar na još dva meseca, – promrmljao je Igor razočarano prislonjen na vrata od terase.

Gurnula sam ga, osmehnuo se i povukao me sebi u zagrljaj i poljubio, istog trena je blic blesnuo. Prekorno je pogledao u Miu, osmehnula se držeći glomazan aparat u ruci i rekla:

- Izvini, bilo je jače od mene. Nakon toga smo se Igor i ja povukli u sobu. On je legao kada sam mu se ja pridružila ispruživši s preko njega i nežno poljubila.

Osmehnuo se uzvrativši mi poljubac.

- Šta je smešno? – Upitala sam ga radoznalo.

- Ništa samo sam očekivao da će Mia da uleti i slika.

Počela sam da se smejem zamišljajući tu scenu u glavi. Poljubila sam ga i prolazila mu prstima kroz kosu.

- Šta je bilo? – Upitao me je detinjasto.

- Šta će biti sa devojkama kada se venčamo? - Pobraću im ključeve i strogo zabraniti pristup stanu. – Iznenađeno sam ga pogledala dok je govorio mrtav ozbiljan.

- Šalim se, Malečka. Znam da bi ti nedostajale koliko meni da nisu tu. Nekako je neobično kada se makar jedna ne muva u stanu. Hajde, spavaj sada. Znaš da bi sve učinio za tebe.

Poljubila sam ga i rekla:

- Znam i zato te najviše volim.