Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Divota, nema ništa za klopu



Oko pet me je Igor nazvao i rekao da je otišao na ručak kod Sofije tako da sam zamolila Aleksandru da me odbaci do stana. Što za nju nije bio nikakav problem, tako da sam oko šest sati već bila ispred zgrade u Skender Begovoj ulici.

- Hoćeš da svratiš? – Upitala sam odvezavši pojas.

- Neka hvala, propustiću priliku da i mene startuje Elena, – odgovorila je sa osmehom Aleksandra.

- Dobro, onda se vidimo sutra, – rekla sam izašavši iz kola.

- Vidimo se.

Ispratila sam je pogledom dok je skretala kolima na raskrsnici prema Francuskoj ulici, a zatim sam se uputila unutar zgrade osvrnuvši se obazrivo okolo da vidim ima li traga mojoj uhodi. Nije je bilo, tako da sam se lagano popela stepenicama do stana.

Na ne tako veliko moje iznenađenje vrata stana bila su otvorena, Mia je sedela na podu dnevne sobe, listala neke fotografije i odvajala ih pažljivo na više gomilica.

- Pazi, – viknula je Mia pre nego što sa i zakoračila u dnevnu sobu.

- Pazim...- promrmljala sam hodajući po dnevnoj sobi kao po minskom polju i zavalivši na jednu fotelju preko puta Mie i upitala:

- Sama si?

- Jesam, Irena je najzad otišla na Adu sa Elenom i ostavile na miru, – odgovorila je mrzovoljno dok je skupljala fotografije sa poda.

- Šta je sa tobom? – Upitala sam.

- Šta sa mnom?

- Mislim na tebe i Luku? – Preformulisala sam svoje pitanje.

- Ništa, sada će da dođe da me vodi u bioskop, pa na večeru, – rekla je spustivši fotografije na jednu gomilu.

- Jesi li mu rekla da sumnjaš da si trudna?

- Ne... kako je blesav odmah će me odvesti kod matičara... a ja to ne želim. Prerano je... Nego pusti mene, šta je sa tobom i Igorom?

- Hoće da se venčamo za petnaestak dana i odemo na more.

- Njemu se nešto baš žuri.

- Boji se da me ne startuje Irena ili Elena.

Obe smo se počele smejemo na tu opasku.
Začulo se zvono na ulaznim vratimo.

- Otvoreno je, – viknula je Mia.

Nakon par sekundi pojavio se Luka, osmehnuo se ugledavši je na podu kako ređa pažljivo fotografije i krenuo je da se pozdravi sa mnom kada je Mia besno viknula videvši kako korača prema jednoj gomili:

- Pazi!

- Ne viči, pazim, – rekao je Luka prošavši prema meni obazrivo kao i ja pre par minuta, a zatim radoznalo upitao, - ovo su one fotografije što si jutros radila.

- Jesu, sada ću da završim i idemo, – govorila je Mia vešto posmatrajući svaku sliku veštim fotografskim okom.

- Stigla si, – rekao je Igor nesmotreno ušavši u dnevnu sobu ne vodeći računa gde gazi.

- Pazi, ili ćeš ostati bez obe noge, – dreknula je Mia na njega.

Istog trena se iznenađeno pogledao u nju koja je bila tik ispod njegovih nogu sa jednom pozamašnom gomilicom slika.

- Ova mala postala nasilna kao njena šveca, – zadirkivao ju je Igor namignuvši mi, a zatim uozbiljio ugledavši Luku i dodao, - o, vidi imamo novajliju.

- Igore, upoznaj Luku Obradovića, Luka, Sarin dečko inspektor kriminalne policije Igor Martinović, – predstavila ga jednom drugom Mia brzo skupljajući slike sa poda.

- Drago mi je, – rekao je vedro Igor.

- Hoćete li sa nama u bioskop i na večeru? – Upitao je Luka pomogavši Mii da ustane sa poda.

- Ne, idite vi Igor i ja ćemo ostati ovde, – rekla sam brzo.

- Kako želite? – Promrmljala je Mia uzevši i oblačeći svoju kožnu jaknu.

- Vidimo se, – rekao je Luka mahnuvši nam pre nego što je izašao iz stana.

- Vidimo se, – odgovorili smo Igor i ja u glas.

- Simpatičan neki mladić, – prokomentarisao je Igor.

- Definitivno ima bolji ukus od svoje sestre.

- Sve je bolje od Elene, zar ne, – dodala sam kroz smeh.

- Šteta Vik bio dobar mladić, al' ga veštica Irena šutnu samo tako. Govorio je sa žaljenjem Igor sedajući pored mene na ivicu fotelja.

- Ne možeš da prežališ vaterpolistu, – dirala sam ga.

- Viktor je premija za ovu karakondžulu. - Zvučiš kao Aleksandra, – rekla sam.

- Šta Aleksandra ima sa ovom vešticom? – Upitao me je zbunjeno. Uzdahnula sam i ispričala mu za malu Aleksandrinu avanturu sa Petrom, modnom kretorkom. Slušao me je pažljivo kada sam završila osmehnuo se i rekao:

- Postoji veća krvožedna kučka od Aleksandre Bašić, to je otkrovenje!

- Igore, ne budi prestrog prema njoj.

- Od kada je ti braniš, – upitao me iznenađeno. - Samlela bi te kada bi joj se ukazala prilika.

Uzdahnula sam i teška ispričala ono što je strina rekla pre par dana. Prebledeo je u licu i rekao sa nevericom:

- O Bože dragi, zato je ona prasnula onako kada sam je optužio da je ubila našeg sina.

- Igore, mi jesmo izgubili bebu, ali ona je izgubila i verenika u toj saobraćanoj nesreći.

Rekla sam ustavši i otišavši u kuhinju da nam spremim nešto za večeru, otvorila frižider... i naravno, kada je Irena trebala da ide u nabavku to nikada nije moglo da se desi na vreme. Frižider je bio potpuno prazan osim jednog krastavca, kesice majoneza i ambalaže od jogurta u njemu nije bilo ničega.

- Divota, – zarežala sam besno zalupivši vrata frižidera i pogledavši na sat koji je pokazivao skoro deset.

Zar je moguće da je već toliko sati, zakasniću na sastanak sa Damom iz senke?

- Šta? – Upitao me je Igor ušavši u kuhinju.

- Frižider je prazan, - rekla sam brzo ušavši u dnevnu sobu i uzevši novčanik iz torbe.

- Idem do Makendonske da nam uzmem pizzu.

- Hoćeš da pođem sa tobom? –Upitao je gledajući na sat.

- Nema potrebe, – rekla sam poljubivši ga, - idem samo u malo dalji komšiluk, neću dugo.

Sumnjičavo me je pogledao dok sam izlazila iz stana sa novčanikom u ruci.