"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
Oops! Ang larawang ito ay hindi sumusunod sa aming mga alituntunin sa nilalaman. Upang magpatuloy sa pag-publish, subukan itong alisin o mag-upload ng bago.
Jedva sam čekala da Igor i ja izađemo iz zagušljive policijske stanice i oslobodim se nevidljivih stega koje sam u njoj osećala. Koračajući ubrzanim korakom ulicom još uvek nisam mogla da verujem u priču koju sam pre desetak minuta čula od staroga inspektora i Nikole, kao i pomisli da je odgovor na sva moja pitanja bio pred nosom u vidu lektora Jovana Mašića.
- Hoćeš da uzmemo taksi? – Upitao me je Igor koračajući u tišini sa mnom niz ulicu.
- Ne, prijaće mi šetnja. Nije daleko, – odgovorila sam nastavljajući da koračam duž široke ulice.
Igor me je uhvatio za ruku i rekao:
- Kako želiš...
Koračali smo tišini, ulice su bile puste, samo po neki zalutali prolaznik i po koji autobus na noćnoj liniji prošao bi pored nas. Život je jednostavno nastavio da teče svojim tokom u Hiladarskoj ulici, kao da se pre par sati ništa nije bilo. Zagledala sam se na trenutak u mesto gde je pre tri sata ležalo beživotno telo Jovana Mašića u lokvi krvi, koje više nije bilo, sprali su je crevom ulični čistači, samo po koja kap je ostala na velikom kamenom stubu da podseti na užas koji se dogodio.
- Jovan mi je spasio život, da se nije pojavio večeras Radojla bi mene ubila... - progovorila sam kada smo se našli blizu stana.
- Ne muči sebe, – prošaputao je Igor sa teškim uzdahom dok smo skretali u Skender Begovu ulicu koja je odisala svežim mirisom lipe.
- Neću, – odgovorila sam kratko zakoračivši u zgradu po prvi put posle desetak dana bez ikakvog straha da će me uhoda napasti.
Igor je otvorio vrata stana koji je bio neobično pust i mračan.
- Idem da se istuširam, – rekla sam poljubivši Igora i ušavši u kupatilo koje je bilo u užasnom stanju posle Irene, mada nisam marila za to očajnički mi je trebao tuš. Naslonila sam se na lavabo i pogledala se u ogledalo.
Šta je sa tobom? Gotovo je.
Rekla iznurenoj i bledoj senci novinarke koja je izašla puna entuzijazma iz stana pre par sati u potrazi za pričom, a završila u policijskoj stanici kao svedok ubistva.
Počela sam da se lagano svlačim. Osmehnula sam se ugledavši Jovanovu krv po prvi put na svojoj majici. Sada mi je bilo jasno što su me slučajni prolaznici čudno posmatrali dok sam koračala ulicama grada. Bacila sam je brzo u korpu za prljavi veš i stala ispod vrelog tuša koji mi je očajnički trebao. Izašavši iz tuš kabine, osećala sam se malo bolje, obukla sam jednu staru dugačku majicu i smestila se pored Igora koji je već tiho hrkao dok je napolju svitalo lagano sam tonula u san.
