Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Ivina tajna

Nakon večere Igor i ja smo izašli da se prošetamo po Petrovaradinskoj tvrđavi.
- Neobično si mi ćutljiva, – primetio je Igor dok smo se šetali jer od razgovora sa Petkovićem i našeg izlaska iz hotela nisam progovorila ni reč. - Jesi li dobro?
- Jesam, samo razmišljam o Eni njenoj vezi sa tim Pešićem i o toj sirotoj devojčici pronađenoj u školskom WC-u.
- Saro... - prošaputao je povukavši me sebi u zagrljaj. - Nemoj više da sebe mučiš ti tu ništa nisi mogla da uradiš, Ena se sama uplela u paukovu mrežu...

Ućutao je kada sam ga sumnjičavo pogledala i upitala:

- Igore, šta ti znaš o slučaju „Radojla"?

Ćutao je ne znajući šta da mi odgovori, kao njegov spas u daljini se začuo prijateljski Teodorin glas koji mu je dao se izvuče za sada sa odgovorom:

- Gle, gle, koga ja to vidim! Mog batu i snajku, – govorila je Tea koračajući nam u susret sa jednim visokim crnim markantnim likom, Igorovih godina, pomalo uštovljenim ako mene pitate, sa šterberskim naočarima preko nosa.

- Tea, od kuda ti ovde?

Upitao je Igor sumjičavo posmatrajući Teodoru.

- Marko i ja smo odlučili malo da prošetamo. Marko, da te upoznam sa Sarom Bašić, urednicom časopisa „Pasaž". Mog brata Igora već poznaješ. - Gospođice Bašić, dosta sam čuo o Vama što od inspektora, što od Tee, Vi ste urednica kolumne „Iz rikošeta u target"?

- Jašta, – odgovorila sam odvažno. - Žao mi je što je vaša novinarka nedavno stradala, – rekao je saosećajno Marko produživši nam se sa Teom u šetnji.

- Ena je zaista bila vrsni novinar. - Poznavali ste je?

Upitala sam ga tobože iznenađeno dok smo koračali lagano duž male staze na Petrovaradinskoj tvrđavi.

- Da, dao sam joj intervju par dana pre njenoga ubistva, – odgovorio je brzo Janić.

- Kako je došla do vas doktore? Koliko sam čula Vi ste jedan od renomiranih psihologa do koga se teško dolazi? - Inspektor Petrović nas je upoznao kada smo zajedno radili akciju „Školarac", – objasnio je Janić.

- Šta je Ena radila u toj akciji? Upitala sam radoznalo ignorišući Igorov preki pogled.
- Ena je slučajno uletela u tu celu priču zbog svoje mlađe sestre Ive. Ona i njena najbolja drugarica Ivona Ilić su upale u loše društvo nekih popularnih učenika škole koje su pohađale, maturanata valjda, kako sam razumeo Enu tada. Pozvali su ih na žurku na koju su Iva i Ivona, uprkos Eninom protivljenju, otišle nego ih je svu sreću Nikola pronašao na vreme i vratio kući. Iva se nakon toga događaja povukla, ali Ivona se nastavila druži sa tim momcima. Nakon tri meseca od toga događaja Iva je našla Ivonu u školskom WC-u bez znakova života sa špricem u ruci. Kasnije su u akciji „Školarac" ti maturanti uhapšeni, ali se veruje da je osoba za koju su prodavali drogu izvesna Rodojla još uvek na slobodi, – objasnio mi je Marko.

- Kakva je bila njena veza sa Nikolom?

- Nikola i Ena su dosta vremena provodili zajedno dok su istraživali ceo slučaj tako da nije ni čudo da su na kraju spanđali.

- Misliš da je on ubio?

- Ne, – odgovorio je bez oklevanja Marko. – Nikola je bio lud za Enom i previše zaštitnički nastrojen, sve bi učinio zarad njene bezbednosti, za razliku od njenog bivšeg koji je stalno izlagao nepotrebnom stresu.

- Govorite o Jovanu?

- Da, mislim na njega, – odgovorio je kratko.

- Vidi, vidi gospođica Martinović, ne sme da šeta bez telohranitelja.

Govorio je Andrija koračajući nam u susret, na licu je još imao mali podliv ispod levog oka kao uspomenu iz Italije od Igora s ljubavlju.

- Produži, Andrija, – zarežao je Igor.

- Igore, Igore, misliš da me tvoja zabrana prilaska plaši, – prkosio mu Andrija.

- Jednog trenutka nećeš moći da zaštitiš sestru i devojku Martinoviću, koju ćeš od njih dve odabrati?

- Kloni ih se, jer ću ti se krvi napiti! Govorio je besno Igor i hteo da krene na njega, ali ga Marko uhvatio za mišicu i zaustavio na vreme.

- Nemoj nije vredno toga, – prošaputao je obazrivo Marko.

- O vidim našla si mi brzo zamenu gde nađi ovog smotanka? – Nastavio je da provocirao Teu Andrija.

- Gubi se, Andrija! – Dreknuo je Igor besno kroz zube.

- Što smo nervozni? – Rekao je Andrija pogledavši u telefon koji mu je u ruci zvonio, a zatim dodao, - rado bih ostao da ćaskam sa vama, ali posao zove. Čuvaj mi se, srce.

Namignuo je Tei i krenuo duž druge staze. Igor je hteo da krene za njim, ali ga Marko još jače zadržao jedva čujno rekavši: - Nemoj, nije vredan truda.