Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Sta se desilo nakon dve godine

Dragi čitaoci,

pre nego što se vratim na događaj koji je uzdrmao našu javnost pre dvadesetak dana, da Vam se predstavim:

Za one koji redovno čitaju kolumnu „Iz rikošeta u target", znaju da se zovem Sara Bašić i da sam jedna od urednica lista „Pasaž", malog porodičnog časopisa za celu porodicu, koji je osnovao moj deka Petar Bašić davne 1956. godine, a kasnije su ga nasledili njegovi sinovi: Dragan i Zvezdan. Moj otac, Dragan Bašić, je godinama uređivao sportsku rubriku i kao stariji sin bio je glavni pretedenat da postane glavni i odgovorni urednik... ali avaj.

Poginuo je u avionskoj nesreći u povratku za Beograd, kada sam imala deset godina tako da me je odgajala majka, Jasmina, Mina, Bašić, ugledna beogradska advokatica. Imala je težak život nakon očeve pogibije i vodila je, kako je to ona umela da kaže, „parnicu svoga života", koja je umalo nije koštala svega.

Naime, moj stric, Zvezdan, je tužio za nemarstvo i zahtevao starateljstvo nada mnom. Nemojte da mislite da je to radio iz velike ljubavi koju je oseća prema meni, NE, već zbog polovine časopisa koji mi je po zakonu pripadalo kao jedinoj naslednici svoga oca.

Srpska posla, šta da Vam pričam? Živite u zemlji Srbiji, vidite sve šta se u vašoj okolini dešava. Kao da je to nešto novo? Zašto bi se neko zadovoljio polovinom nasledstva, kada može da ima celo samo za sebe, zar ne?

Nego, da skratim priču i ne gnjavim dosadnim detaljima ukratko rečeno, moja majka je posle godinu dana, mukotrpne borbe, dobila parnicu i ja sam se vratila da živim s njom u maloj porodičnoj kući na Senjaku.

Nedugo nakon tog nemilog događaja otišle smo na zasluženi odmor u Tunis. Tamo smo upoznale tata Vlada, mog očuha, nekada sudiju Trgovinskog, a sada predsednika Ustavnog suda u Beogradu i rodila mu je sina Damira.

Nakon iznenadne smrti majke, pre dve godine, na iznenađenje mnogih koji su sumnjali u mene, uz malu pomoć prijatelja, prve naslovne strane i jedne kolumne moj život se izmenio iz korena i sada sam tu gde jesam, na samom čelu časopisa „Pasaž".

Božija pravda, valjda, kako bih drukčije to nazvala.

Šta bih još mogla da Vam kažem o sebi?

A, da!

U trosobnom stanu u blizini Prve beogradske gimnazije u Skender Begovoj ulici, koji mi je majka kupila po završetku srednje škole, živim već deset godina sa svojim cimerkama: Irenom i Teodorom

Irena Davidović, hm, šta da Vam mogu reći o njoj?

Devojka jedinstvenog stava i britkog jezika koja uvek voli da bude u centru pažnje, tome je dosta doprinela njena veza od dve godine sa Viktorom Levićem, našim poznatim vaterpolistom i raskid o kome se mesecima pisalo u novinama, zbog koga je dobila ogroman broj pratilaca na Tweeteru i Instagramu, na koje je bila mnogo ponosna, mislim da možda čak i više od svoje male dizajnerske agencije enterijera i eksterijera. Ali to je bila Irena i svašta si mogao da očekuješ od nje i da ne budeš iznenađen.

Što se tiče Teodore Martinović, nju ne moram posebno da Vam predstavljam, smešila bezbroj puta sa brojnih naslovnih strana modnih časopisa, ali ultra mega giga popularnost doživela je pre dve godine kada je bila oteta od strane „Bele dame" kada su svi mediji obaveštavali o tome. Devojka od stila koja je slučajno zakoračila u svet mode, zbog svoje izvanredne građe i tu se zadržala dugi niz godina noseći kreacije brojnih modnih kreatora što je plasiralo na listu najtraženijih manekenki u svetu. Inače, kreator i osnivač brenda „Dora" prepoznatljivog po etno motivima koje su nosile sve domaće i svetske zvezde. Pored svega toga bavi se humanitarnim radom što je i bio razlog što su je prošle godine proglasili našim ambasadorom dobre volje.

Zahvaljujući Tei i „Beloj dami" je i nastala kolumna "Iz rikošeta u target", pre dve godine i mogu slobodno da kažem da njima dvema dugujem svu ovu slavu.

Nego, neću više ne smaram o našim životima.

Vratimo se na priču koja je obeležila ovaj sunčani mesec maj 2012. godine.