Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Dve uhode?

Čitavim putem do redakcije Igor je komentarisao Elenu i njenu drskost i smelost da se nabacuje NJEGOVOJ VERENICI, dok sam se ja smejala i povremeno ubacila neki komentar.

- Daj Igi, samo si ljubomoran što pokušava da ti mazne verenicu, – govorila sam dok je parkirao paklenu mašinu na velikom parkingu redakcije.

- Samo neka pokuša, – promrsio je ogorčeno pokazavši pogledom na svoj pištolj.

- Nismo valjda dotle došli?

- To se nikada ne zna.

- Dobro ... Idem... – rekla sam poljubivši ga i spremivši se da izađem iz kola kada me je snažno uhvatio za ruku, istog trena sam ga zbunjena pogledala i upitala: - Šta se dešava?

Gledao je par sekundi levo-desno, a zatim odgovorio:

- Ništa. Na trenutak mi se učinilo da vidim dva lika jednog u crvenom drugog u crnom duksu pod kapuljačama tamo iza zgrade kako se došaptavaju.

- Igi, u redakciji mi se ništa ne može desi dok je Laza u smeni... – rekla sam mahnuvši malom bucmastom liku iz obezbeđenja za koga sam verovala da je potajno zaljubljen u mene.

- Samo, budi pažljiva.

- Hoću, – rekla sam poljubivši ga pre no što sam izletela iz kola i uputila se preko parkinga u redakciju.

Pre ulaska u redakciju mahnula sam Lazi, koji kao šerif sa pištoljem šetao ispred zgrade, dok sam mu išla u susret prema velikim staklenim vratima. Ugledavši me u ogledalu lifta kako ubrzanim korakom idem u tom smeru lik u crvenom duksu sa kapuljačom mi je zadržao vrata da uđem.

Jovan.

Pomislila sam pomalo razočarano.

- Šefice, poranili ste jutros, – rekao je pomalo podrugljivo Jovan dok je pritiskao dugme za sedmi sprat.

- Sutra izlazi novi broj i imam gomilu obaveza.

- Kako napreduje kolumna?

- Ne baš najbolje, – odgovorila sam kratko.

- Odustaćeš? – Upitao je pomalo iznenađeno.

- Jovane, ima jedna stvar u vezi mene ne znaš, ja nikada ne odustajem, – govorila sam dok su se vrata lifta otvarala i izlazila iz njega.

- Od kud ti ovako rano? – Upitala me je Aleksandra išavši mi je u susret sa gomilom papira.

- Ništa me ne pitaj, morala sam da pobegnem od orgija u stanu, – odgovorila sam.

- Irena, – rekla je iznenađeno.

- I Elena ,– dodala sam.

Zakolutala je očima i ušla za mnom u kancelariju.

- Ona to ozbiljno i pored svega onoga što sam joj rekla? – Upitala je sedajući u fotelju preko puta mene.

- Ne znam, pravo da ti kažem. Celo jutro mi se Elena nabacuje, a Igor i Irena šize zbog toga, – rekla sam nimalo polaskano.

- Iskreno, šveco, nisi ni ti za bacanje imaš grudi, guzu... Sve ono na šta se Elena loži. Da sam na Igorovom mestu... iskreno, da ti kažem, zabrinula bih se, jer je ona je jedan neumorni predator. A ruku na srce da ti kažem ti si mnogo zgodnija od Irene.

- Ali ona to sve može da okači mačku o rep, udajem se za petnaest dana, – rekla sam ponosito.

- Venčaćete se? – Rekla je ushićeno Aleksandra.

- Da, - odgovorila sam sa smeškom ustajući i uzimajućo gomilu papira sa stola, - uskoro postajem gospođa Martinović.

- Tako sam srećna zbog tebe,- govorila je Aleksandra skočivši i bacivši mi se u zagrljaj.

- Vidim, - rekla sam iznenađena njenim činom,- a sada idem u konferencijsku salu da probam da završim kolumnu, ako ti treba nešto vikni me, – dodala sam dok sam uzimala torbu sa laptopom i prebacivala je preko ramena.

- Razumem, šefice, – rekla je sa osmehom dok sam napuštala kancelariju.