Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Šta god ti odlučiš podržaću te u potpunosti.

Kada sam se vratila u dnevnu sobu Irena me ljutito upitala:

- Od kada ova Krvožedna Kučketina dolazi kod nas u posetu?

- Od kada je shvatila da ima šanse kod tebe – odgovorila sam sedajući na dvosed pred Igora.

- Ko je rekao da ona ima šanse kod mene? Ona nema nikakve šanse kod mene, – mrmljala je Irena u bradu.

- Pričaj to onome ko nije video kako merkaš njenu malu guzu sada dok je Sara ispraćala, – govorio je Igor kroz smeh.

- Znaš šta, nemogući ste, – rekla je krajnje besno Irena uzimajući kacigu sa police pored vrata i izašavši iz stana.

- Pozdravi šišmiša od nas i pazi tamo da te ne ujede jer nećemo da stanujemo sa krvopijom, – viknuo je Igor pre nego što se vrata za njom zatvorila, a zatim se obratio meni, - znaš šta Saro, moramo da stavimo dva venca belog luka i jedno raspeće za svaki slučaj na vrata stana pre nego što se vrati.

Nisam mogla da ne počnem da se smejem kada je to izgovorio.

Naš smeh prekinuolo je zvono na ulaznim vratima stana na koji smo nas dvoje razmenili poglede i Igor je ustao sa dvoseda krenuo prema njima uz komentar:

- Ja ću da otvorim, a ti spremi ONAJ glogov kolac što držiš ispod dvoseda u slučaju da se krvopija vratila da imaš čime da je proburaziš.

- Da li je Sara tu? – Začula sam uzrujani Vladimirov glas još na vratima stana.

- Jeste... - odgovorio je zbunjeni Igor, dok je Vladimir bez njegove dozvole već ušao u dnevnu sobu koračajući mi u susret da me pozdravi.

- Tata, od kud ti?

Upitala sam zbunjeno pokazavši mu da sedne na dvosed do mene.

- Ne javljaš se ceo dan na telefon i još pitaš od kud ja posle svega onoga što se juče kod tebe, – odgovorio je krajnje očinski zabrinuto. – Saro, morao sam da odem do instituta da proverim da li je tačna Sonjina priča.

- Tata... - htela sam da mu kažem da sam bila kod Zvezdana i da mi je priznao sve u vezi Draganom, ali Vlad je nastavio da priča ne dozvoljavajući da ga prekinem.

- Objasnio sam doktoru Lajeviću, koji ga leči, ko sam i on mi je ispričao da je Dragan Bašić u bolnici „Laza Lazarević" više od deset godina, da ga niko nikada nije posetio pre Sonje Davidović koja je bila šokirana kada ga je videla. Inače Dragan je miran pacijent koji je izgubio je svaku nadu da će izaći iz bolnice.

- Šta zna? – Upitala sam radoznalo Vladimira.

- Ne tako mnogo po doktorovim rečima, živi u prošlosti i raspolaže samo onim informacijama koje mu je Sonja onoga dana ispričala: da si ti završila žurnalistiku, po Petrovoj želji, i da sada radiš u „Pasažu", – odgovorio je kratko Vladimir.

- Zna li da je mama umrla? – Upitala sam brzo.

Spustio je pogled i odmahnuo glavom.

- Kako je mogao Zvezdan to da uradi rođenom bratu? – Zapitala sam se naglas.

- Doktor mi reče da Dragan tvrdi da njegov brat verovatno nije računao da će preživeti te batine, – odgovorio je Vladimir.

Uzdahnula sam pogledavši u Igora koji je sedeo preko puta mene i čitav moj razgovor sa Vladom pomno pratio.

- Šta da radim? – Upitala sam posmatrajući netremice Vlada i Igora.

- Šta god ti odlučiš podržaću te u potpunosti, ali, Mala, moraš da budeš spremna na to da on više nije onaj čovek koga si poznavala da je ogorčen i besan na sve, – upozoravao me Vladimir.

Klimnula sam glavom.

- Idem, Saro, – rekao je Vlad ustavši.

Krenula sam da ga kao svaki dobar domaćin ispratim, nisam mogla a da ga na vratima snažno zagrlim i kažem:

- Samo da znaš, šta god da se dogodi ti si moj tata znaš to?

- Znam ja to sve, malečka, – rekao je Vlad.

Nakon toga obrisao mi suze, očinski poljubio u čelo, okrenuo se i nestao u mračni hodnik zgrade dok sam ja zatvarala zamišljeno vrata za njim.