"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Istoga trena na moj vrisak mala stona lampa na stočiću se upalila i začuo se Igorov umirujući glas:
- Hej, Saro, ja sam. Šta se dešava?
- Igore... – prošaputala sam sa ogromnim olakšanjem pogledavši kroz prozor. - Jesi li video nekog sumnjivog lika koji se mota pored onog „Golfa"?
- Ne, nisam, – odgovorio je gledajući sumnjivo kroz prozor.
Uzdahnula sam sa olakšanjem.
- Izgleda da sam suviše pustila mašti na volju posle onog razgovora sa Ivom. – Rekla sam sručivši se na dvosed i uzevši čašu vode sa stočića i ispivši jedan veći gutljaj.
- Razgovor sa Ivom o čemu pričaš?
Upitao me je sumnjičavo. Teška srca sam mu ispričala sve o mojoj poseti Ivi i uhodi koja mislim da me posmatra čitavo veče od kako sam izašla iz Enine zgrade.
- Saro... - rekao je Igor prekorno.
- Znam, znam, trebala sam da te poslušam, – promrmljala sam poraženo zavalivši se na naslon dvoseda. - Nego, šta ćemo sada kada je šteta učinjena?
- Ništa. Izgubićeš se uhodi sa radara na par dana.
- Gde? Imaš neki predlog?
- Da, da kreneš sutra sa mnom u Novi Sad na seminar.
- Ne znam, Igi... - oklevala sam.
- Tamo će biti i Petrović – izgovorio je ležerno kao da vadi poslednjeg keca iz rukava gledajući u mene.
InspektorPetrović koga je Ena intervjuisala u vezi sa prodajom droge u školama na teritoriji grada Beograda kako sam takvu priliku mogla da propustim iz toga razloga sam istoga trena upitala Igora:
- Šta da nam spakujem?
- Šta god misliš da je potrebno, ali ne preteruj, idemo samo na tri dana, - rekao je Igor zadovoljno se smeškajući.
