Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Ena Pavić je mrtva!

Dok smo izlazili iz redakcije i koračali prema parkingu Igor se nenormalno smejao.
- Dobro, šta je to toliko smešno? – Upitala sam ga.
- Kada sam video Stošića, pomislio sam da ste se Aleksandra i ti poubijale oko uredničke fotelje. Mnogo šefova na jednom tako malom mestu, moraš da priznaš?
Nisam mogla da se nasmejem na to i lagano odgurnem, ali me je on čvrsto zadržao uz sebe.
- Jako duhovito, – rekla sam.
- A kako bi ti reagovala, da vidiš kolegu za ubistva i samoubistava, a znaš kakva je situacija u redakciji?
- Igore... – rekla sam kroz smeh.
- Dobro, neću više da pravim viceve na tu temu, – rekao je sa osmehom, kada sam ga prekorno pogledala. - Obećavam. Hajdemo Sofija nas očekuje na ručku. Rekla mi je da je spremila sve što ti najviše voliš, a šta se jede njenom sinu jedincu baš je briga.
Glumio je tobože uvređenost. Nasmejala sam se na to i ušla u kola. Vozili smo se neko vreme u tišini dok je mene ganjalo jedno pitanje: Zašto bi neko ubio novinara jednog porodičnog časopisa? OSIM AKO NIJE .....
- Što si se ućutala? – Upitao me je Igor primetivši moju odsutnost.
- Ništa, samo razmišljam o novinarki koja je stradala i šta bi se desilo da sam u poslednjem trenutku umesto njenog članka izabrala svoj, – odgovorila sam.
- Isto, malečka. Ne možeš da utičeš ni na čiju sudbinu. To je posao onog gore, sećaš se? – Podsetio me je Igor. - Ona je bila novinar istraživač kao i ti. Ko zna koliko se trudila i radila na tom članku, bilo bi šteta da ne bude objavljen.
- Da...- promrmljala sam sebi u bradu. - Koja je bila tema?
- Narkomanija i prodaja narkotika u beogradskim školama, – odgovorila sam znajući da je to njegov resor.
- Ena Pavić je mrtva! – Rekao je iznenađeno Igor naglo zakočivši na semaforu.
- Odakle ti poznaješ Enu?
- Ja sam sa Aleksićem vodio akciju „Petica", sećaš se? Ena je sve vreme je sarađivala sa nama dvojicom. Čekala me je u vozilu onog dana kada su pohapšeni onih dvanaest narko dilera u školi, ona im je nekako ušla u trag. Nije htela da mi kaže kako. Gotovo nas odvukla tamo. Onog dana kada smo se posvađali trebao sam da joj dám intervju, ali nisam mogao, pa sam je uputio na Aleksića. Tada mi je tokom telefonskog razgovora spomenula da je na tragu nečemu još krupnijem, ali ja nikako mogao da se organizujem da se vidim sa njom iako me više puta zvala, – objasnio je skrećući za Karaburmu, gde je njegova majka imala stan.
- Misliš da je otkrila nešto?
- Malečka, ona je bila vraški dobar novinar, a oboje znamo da je ovo veoma osetljiva tema o kojoj se slabo govori u javnosti, isto tako i zna. Iz tog razloga smo akciju i vodili u strogoj tajnosti. Lica koja su uhapšena u toj akciji još uvek u pritvoru. – Odgovorio je sa teškim uzdahom.
- Jesi li pričao sa Aleksićem o tome šta ti je rekla preko telefona? Parkirao je ispred zgrade.
- Nisam... imao sam druga posla tada nego da se bakćem sa zatvorenim slučajem, – odgovorio je izašavši i otvorivši mi vrata od kola.
Posmatrala sam ga. - Ali razgovaraću sa njim. Zadovoljna?
- Obećavaš?
- Obećavam. – rekao je povevši me u zgradu na prvi sprat držeći me za ruku.