Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Stigla Vam je pošta!

Izašavši iz instituta i ušavši u kola sručila sam se bezvoljno na mesto suvozača. Igor se brzo pozdravio sa Markom zatim uleteo u paklenu mašinu i pokrenuo motor.

- Igore, kako može da se Dragan ovoliko promeni... - upitala sam posle dužeg ćutanja kada smo bili blizu stana u Skender Begovoj ulici.

- Saro, rođeni brat ga je smestio tamo... Kako može da bude isti čovek nakon svega što je preživeo... Kako si ti sada?

Kako sam?

Smešno pitanje.

Kako bih mogla da bude?

- Saro... - prošaputao je zabrinuto Igor parkiravši paklenu mašinu ispred zgrade.

- Imala sam i boljih dana, – odgovorila sam kratko izašavši iz kola i on je pojurio za mnom zaključavajući kola u letu. Drhtavom rukom sam jedva otključala vrata stana i uletela u svoju sobu da uzmem pilule za smirenje koje sam ovih dana ispijala kao tik-tak bombonice, ali drugačije nisam mogla da se izborim sa pritiskom koji sam osećala. Legla sam, uzela jastuk i počela da jecam. Sve ovo je za mene bilo previše. Igor je samo ćutke legao kraj mene, čvrsto me zagrlio i zbio što je mogao jače uz sebe i pustio da lagano utonem u san. Probudila sam se sva znojava i pogledala na budilnik koji je pokazivao nešto posle pet sati ujutru. Okrenula sam se na stranu i pokušala da nastavim da spavam, ali... uzalud. Nisam mogla, za razliku od Igora koji je tiho hrkao kraj mene.

Nisam mogla da se vrpoljim po krevetu, ustala sam, istuširala se, obukla majicu na bretele i Igorove bokserice, ali ni to nije moglo da smiri nemir sa kojim sam se probudila. Došla sam do terase, otvorila vrata i pustila svež povetarac sa Dunava da me malo osveži, uzela laptop i zavalila se u fotelju. Razgovor sa profesorom Ćosićem me nimalo nije ostavio ravnodušnim kao i pitanje koje je sa njim ostalo:

Koji je to bio Radojlin omiljen učenik koji je bio umešan u posao sa narkoticima?

Morala sam da saznam ime, ali kako? Uzdahnula sam i ukucala ponovo u pretraživaču:

Radojla Simic

Kada se stranica otvorila brzo sam kliknula na slike i uz malo muke pronašla fotografiju profesorke Radojle sa dečakom od petanest – šesnaest godina u crvenom duksu, brzo sam je uvećala i pokušala da uđem na strnicu tragajući za nekim obaveštenjem, ali bezuspešno, izlazilo je samo kratko obaveštenje:

PAGE NOT FOUND

Dovraga, sklonjeno je sa sajta! Opsovala sam u sebi nervozno lupkajući po praznom delu laptopa blenula ko zna koliko u sliku profesorke i njenog učenika, kada se pred mojim očima slučajno otvorio moj mejl. Zbunjeno sam gledala u njega kao i e-mejl adresu sa koje mi je sinoć kasno stigao: Nisam oklevala već istog trena kliknula na mejl, otvorila ga i počela da ga čitam:

Od: damaizsenke@gmail.com

Za: sarabasic@gmail.com

Naslov: Strogo poverljivo

Poštovana gospođice urednice,

čula sam da radite na slučaju nedavno ubijene novinarke „Pasaža", Ene Pavić, za svoju kolumnu „Iz rikošeta u target". Imam neke važne detalje u vezi sa tim slučajem i želim da ih podelim ekskluzivno sa Vama, zato nađimo se sutra nasamo u 22:00 na uglu Hilandarske ulice i Đure Daničića. Do skorog viđenja,

Srdačan pozdrav,

Dama iz senke

S nevericom sam pročitala mejl još nekoliko puta. Zavalila se u fotelju, posmatrala mejl i razmišljala:

Šta da radim?

Jedno je bilo sigurno, nisam smela da kažem Igoru, znala sam u startu šta će mi reći: Da ti slučajno nije palo na pamet, ovo je posao za policiju... Da, naravno, kako da nije? Ako su toliko sposobni, kao što tvrde, što već nisu našli i uhapsili Eninog ubicu, zar ne? Novinar u meni nije mi davao mira, jedno je bilo sigurno, morala sam večeras da se nađem sa Damom iz senke i saznam ko se krije iza Eninog ubistva.

- Saro, gde si, – na pospani Igorov glas iz spavaće sobe brzo sam sklopila laptop uz snažno lupanje. Sumnjičavo me je pogledao kada je ušao u dnevnu sobu.

- Ovde sam, nisam mogla da spavam, – bespotrebno sam se pravdala, - a nisam htela da te budim.

- Kako si sada, – upitao me je zabrinuto.

- Malo bolje. Idem da nam skuvam kafu, – rekla sam ustavši i stavivši laptop na sto.

- Kada već kuvaš kafu stavi četiri šlogiruše! Sada ćemo i Elena i ja da ustanemo, – začula se Irenin glas iz njene sobe.

Elena je tu?

Pomislila sam zbunjeno pogledavši u još više iznenađenog Igora i otišla u kuhinju da nam skuvam kafu. Nije mnogo prošlo kada je Igor zakoračio obučen u crvenu majicu i farmericu, zagrlio me sa leđa dok sam nam sipala kafu i prošaputao tiho na uvo:

- Hoćemo li da idemo na more?

- Kada? – Upitala sam ga sa osmehom dok mi je ljubio vrat.

- Za jedno mesec dana, kada te oženim.

- Gospodin, bi se ženio... – zadirkivala sam ga.

- Aha, šta kaže moja devojčica? Šta da čekamo više?

Umesto odgovora okrenula sam se i strasno ga poljubila.

- Lakše malo ugušićeš čovek, – rekla je Irena ušavši pospano u kuhinju sedajući za pult i uzevši svoju kafu.

- Ne brini se neću.

- Ti mora da si sigurno Sara Bašić, Irenina cimerka.

Rekla je niska crnka sa Skrilajks razbarušeno friškom u crnoj ogromnoj majici, koja je Ireni sigurno ostala od Viktora, i sitnih kestenjastih očiju koji su bile fiksirane za mene.

- Jebote, ona stvarno ima devojku, – izletelo je Igoru kada je ugledao.

- A ti inspektor Igor Martinović, – rekla je neznaka uzevši jednu šolju kafe i sela pored Irene za pultom.

- Irena mi je dosta pričala o vama dvoma, ali se nije setila da spomene da ima tako zgodnu cimerku – prebacila joj je Elena.

- Lepu, ali prilično zauzetu... – promljao je Igor zaštitnički.

- To se uvek može promeni. Umalo se nisam polila sa kafom na taj Elenin komentar.

- Ne može, – rekla sam brzo. - Igor i ja ćemo se za petnaest dana venčati.

- Čemu žurba? – Upitala me Irena radoznalo.

- A šta još da čekamo?

- I to što kažeš... - nevoljno se složila Irena ispivši svoju kafu do kraja.

- Malečka, hoćeš da te odvezem na posao? – Upitao je Igor.

- Hoću, samo da se spremim, – rekla sam ubrzano napustivši sobu.

Kada sam posle deset minuta ušla u dnevnu sobu Elena je zvižduknula ugledavši me u uskim farmericama i majici sa dekolteom preko koje sam obukla kariranu košulju spremnu za posao. Razmenila sam jedan zbunjen pogled sa Igorom i Irenom i istog trena uhvatila svog verenika za ruku i izvela ga iz stana tako da je jedva uspeo da uzme ključeve od kola sa stola.